Na današni dan 1928. godine tokom reformi Kemal paše Ataturka islam je prestao da bude državna religija u Turskoj. Reformator i veliki prijatelj kralja Aleksandra I, koji je Tursku izveo iz srednjeg veka obožavan je u Turskoj iako današnja Turska sve manje liči na Ataturkovu modernu državu.
Ataturkove reforme postavile su temelje moderne Turske države. One su se prožimale kroz sve sfere drušva i bile su epohalne za ono doba. Ukidanje sultanata, ukidanje kalifata, proglašenje republike, brojne obrazovne, pravne kulturne i ekonomske reforme stvorili su od Turske modernu Evropsku državu za kratko vreme. Posmatrajući današnju Erdoganovu Tursku prva pomisao je njena ekonomska renesansa, ali i sve veća islamizacija, odnosno diskontinuitet sa Ataturkovom državom.
Odnosi Srbije i Turske danas su na veoma visokom nivou, što je svakako dobra okolnost, imajući u vidu ekonomsku snagu Turske, ali i njen uticaj na Balkanu. Ipak, može se reći da su Vučić i Erdogan samo nastavili ono što su Kralj Aleksandar i Kemal Ataturk započeli pre skoro 100 godina.
Iako su Srbija i Turska bili viševekovni neprijatelji, samo dvadesetak godina od Prvog balkanskog rata i oslobođenja Srbije od Turske, ove dve zemlje postale su saveznici. Ne baš ove dve zemlje, jer su u to vreme svi Srbi živeli u Kraljevini Jugoslaviji. Kralj Aleksandar(u to vreme regent) imao je jednu od ključnih uloga u Prvom balkanskom ratu, ali njegova državnička mudrost vodila ga je ka stvaranju novih odnosa na Balkanu. Tako je nastalo jako savezništvo između kralja Aleksandra i Kemala paše Ataturka. Kao rezultat sve bližih odnosa, kralj Aleksandar u oktobru 1933. posetio je Carigrad.
Na predlog kralja Aleksandra o stvaranju balkanskog saveza odmah je reagovao Ataturk. Nije krio svoje oduševljenje idejom jer je i on bio veliki protivnik bilo kakve revizije postojećih mirovnih ugovora. I posle toga usledio je iz Ankare poziv kralju Aleksandru da poseti Tursku.
Prihvatajući poziv da poseti Tursku, Aleksandar je bio spreman da zaboravi prošlost. Shvatio je da sa druge strane nije više Osmanlijska imperija, protiv koje je nekad ratovao, već nova država, koja je na putu evropeizacije. Potisnuo je osećaj pobednika kod Kumanova. U krajnjem slučaju, i sam Ataturk je srušio režim protiv koga je ratovao.
Tako su se dva prekaljena ratnika našla jedan naspram drugog, u potpuno drugačijoj ulozi. Krenuli su zajedno u novu bitku, ali ovoga puta u bitku za mir na Balkanu.
Pripremajući se za posetu, kralj je poručio domaćinima kako mu se ostvarila davnašnja želja da poseti Carigrad i da moli da mu se omogući da obiđe sve istorijske znamenitosti. Takođe, insistirao je na tome da se zadrži nekoliko časova u gradu, a da sama poseta ima nezvaničan karakter. Znači, bez ceremonijalnog dočeka, ručkova ili večera.
Međutim, kada je ratni brod "Dubrovnik" sa kraljem i kraljicom uplovio u Bosfor i pristao ispred palate Dolma Bakče, bilo je jasno da od nezvanične posete, koja je najavljena, nema ništa.
ULICE Carigrada, tog 4. oktobra 1933. godine, bile su okićene i preplavljene svetom. Na svakom koraku se osećala dobrodošlica dragom gostu. Kralja i njegovu pratnju pozdravili su Kemal Ataturk i predsednik vlade Ismet-paša. Narednih nekoliko sati, dvojica državnika i njihovi ministri su vodili političke razgovore, najpre na razaraču "Dubrovnik", a potom u palati Dolmabahče.
Po ponašanju njihovog okruženja, moglo se pretpostaviti da su bili saglasni o svim pitanjima spoljne politike svojih zemalja. U objavljenom saopštenju o razgovorima rečeno je da su obojica državnih poglavara vrlo zadovoljna, što su imala priliku da se lično upoznaju i izmene misli o mirovnoj politici, koja bi bila u interesu njihovih naroda, ali i susednih država. Naravno, nijednog trenutka se nije krio zajednički cilj da, pored političkih, ostvare i najbolje ekonomske odnose.
Nekoliko godina docnije saznaće se da su Aleksandar i Ataturk, već na prvom susretu, otišli čak toliko daleko, da su razmatrali i nacrt jedne tajne vojne konvencije. Odmah je bilo vidljivo da su dvojica suverena uspostavila blizak, lični kontakt. Osnivač nove Turske Kemal Ataturk na svakom koraku je ukazivao pažnju svom gostu.
Posle večere, koja je poslužena u zlatnom posuđu i trajala sve do ponoći, igrali su poker do zore. Bila je to noć razgovora i druženja u dvorcu Dolmabahče. Na rastanku, kralj je poklonio Kemalu Ataturku zlatnu tabakeru, a ovaj njemu svoj umetnički portret.
ALEKSANDROVA poseta Istanbulu imala je popriličan odjek u Evropi. Ministar Ruždi Aras je javno rekao da dolazak jugoslovenskog kralja predstavlja istorijski datum za Tursku. U obraćanju Skupštini, predsednik Vlade Ismet-paša je rekao:
Sastanak u Carigradu između velikog narodnog junaka, uzvišenog vladara Jugoslavije i našeg narodnog vođe bio je otvoren, plodonosan, i započinje novu eru u odnosima između Turske i Jugoslavije.
Sam Kemal Ataturk će se dugo sećao susreta i razgovora sa kraljem Aleksandrom. Francuskom ambasadoru će na jednom prijemu ispričati:
Kad uzmem cigaretu iz tabakere, poklon Njegovog veličanstva Aleksandra, uvek mi je pred očima živa slika svega toga… Imam iz tih prijatnih časova još jedno sećanje, a to je da je u našoj partiji pokera, koju smo tada Ismet-paša i ja igrali sa njihovim veličanstvima, dobit bilo srce, pošto se uopšte u novac nije igralo. I nadam se da će mi se uskoro dati prilika da ponovo igram sa njihovim veličanstvima i verujem da će se ova dobit još udvostručiti.
Iako se mnogi Turci danas ne slažu sa mnogim Ataturkovim potezima, Ataturk je za Turke ikona. Za razliku od Srba koji su brzo zaboravili Kumanovsku bitku, Sandrove uspehe u Prvom i Drugom balkansom i Prvom svetskom ratu, stvaranje države koja nije bila savršena, ali je bila jedina u kojoj su na jednom mestu živeli svi Srbi. Zaboravili su Srbi da su imali državnika poštovanog širom Evrope, kralja koga su u drugim državama dočekivale na desetine hiljada ljudi. Lakše je Srbima bilo da izvuku samo negativne strane i opljunu po svojoj istoriji.
Media portal/ Novosti
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar