Otvoreno pismo sestre preminulog Čačanina Zorana Ivanovića, prenosimo vam u celosti.

Neko sam ko na svom radnom mestu daje sve od sebe u borbi sa epidemijom koja nas je sve snašla. Proteklih nedelja sam se trudila da se u mom svakodnevnom radu ne oseti strah, nemoć i panika kada se moj mladji brat razboleo od Covid 19 virusa i borio za život.
Kažu da je ljubav sestre prema bratu jedna od najčistijih i nabezuslovnijih, a ja se danas osećam da sam brata izgubila dva puta.

Prvi put kada mi je javljeno da je moj rodjeni brat izgubio bitku sa virusom Covid 19 i drugi put kada sam pročitala senzacionalisticke naslove u raznim novinama i na internet portalima. Zoran je izgubio bitku protiv nevidjljivog neprijatelja, ali ovog puta žrtva je bila cela nasa porodica Ivanović a najviše od svih njegova deca.

Sve je prštalo od bombastičnih naslova, eksluzivnih vesti, objavljeno je puno ime i prezime mog brata, (dok se kriminalci štite inicijalima), neovlašćeno je objavljena fotografija cele porodice. Gde je granica i gde je dno gubitka svake ljudske, profesionalne, društvene i moralne odgovornosti?

Da li se svi odredjuju prema pretpostavkama a niko prema činjenicama, a one su sledeće:
Zoranov sin je bio na rodjendanu svog najboljeg druga sa kojim se druži još od vrtića. Rodjendan je odrzan 7.3.2020. kada nije bilo nikakve zabrane okupljanja, kada je Srbija imala 1 obolelog od Covid 19 virusa ,a iste večeri je odrzan i koncert u Domu kulture u Čačku, gde je bilo prisutno 700 ljudi. Deca mog brata nisu imala nikakve simptome virusa Covid 19, sto je i testom potvrdjeno.

Zoran, moj brat, genijalac, duhovit, šahista, omiljen u društvu, radio je do 16.3. na poslu, koji je izmedju ostalog podrazumevao i terenski rad (u raznim ekspoziturama) banke u kojoj je zaposlen širom zapadne Srbije. Poslovno a i privatno, jer je bio omiljen, susretao se sa velikim brojem kolega, ljudi, prolaznika… nažalost susreo se i sa smrtonosnim virusom koji je kasnije preneo i na svoju suprugu. Samo na suprugu a ne i na naše roditelje, koji se samo u medijima bore sa Covid 19 virusom.

Moj brat izgubio je svoju poslednju ovozemaljsku partiju što bi njegovi prijatelji i šahisti rekli: greška u otvaranju, izbor pogrešne taktike ili grubi previd. Svejedno. Sada je nažalost sve svejedno.

Ovo čemu smo moja porodica i njegova deca na pragu svog života izloženi je namera. Onih koji su doneli maksimum zaključaka, uz minimum činjenica obezbedjujući time veću čitanost, broj klikova ili komentara.

I to, ne samo da nije u redu i fer, to je zločin. Za razliku od nevidljivog neprijatelja, ovde svi imaju svoj potpis i novinari i urednici.

Ja ću i dalje nastaviti da se borim i radim za dobro svih nas, naučiću da živim sa ovim bolom, radovaću se uspesima dece moga brata, prepoznajući u njima zrno Zoranove genijalnosti, ali boriću se i da istina i činjenice pobede.

Kažu da je objavljena vest, kao kada na primer istresete jastuk sa sve perjem sa petog sprata. A dematni te vesti je kao kada bi krenuli da skupljate svo rasuto perje da bi ponovo napunili isti jastuk.

6 KOMENTARA

  1. Zao mi je tog coveka, ali ne vidim da je uopste bilo potrebno napisati ovakvo pismo, jer nisam bas nigde video bilo kakvu losu nameru medija u tom slucaju. Stavise, ljudi su bili pogodjeni, izjavljivali saucesce u svojim komentarima, a mediji sa velikim pijetetom objavili clanke. Mislim da je bilo bolje da se gospodja ili gospodjica zahvalila ljudima na toplim recima koje su mnogi putem tih medija uputili porodici preminulog.

    • Porodica ima pravo da u tisini tuguje za svojim najmilijim. Pravo na zastitu pacijenta apsolutno mora da se postuje. Prvi put citam o pokojnom upravo u ovom pismu i tekstu i sticem utisak da sve sto je objavljeno nije bilo u saglasnosti sa najblizim clanovima porodice, na zalost…

    • Znam za jednu tragicnu situaciju koja se desila drugoj porodici gde su slike sa drustvenih mreza koristili kako bi punili naslovne strane a clanak pisali bez ikakvih relevantnih informacija nego na osnovu informacija po sistemu rekla kazala. Ja sam na primer procitao samo jedan clanak o ovom nesrecnom slucaju i u njemu je pisalo da je njegov sin bio na kobnom rodjndanu i da se tako prenela zaraza, da nisam procitao ovaj tekst bio bih i dalje tog uverenja. Citanjem ovog pisma gore mogu sa sigurnoscu da tvrdim da ta osoba koja je napisala taj tekst novinar sigurno nije nego neko polupriuceno bice koje da bi ispunulo preznu stranu novina napisalo nesto sto uopste nije tacno i to bez ikakve provere. Takvim ljudima koji sire neistine i jos vise povredjuju ozaloscenu porodicu treba oduzeti dozvolu da bilo sta objavljuju i poslati ih kod psihijatrijsko lecenje. A sto se komentara tice oni jesi pozitivni ali niko nigde ne objavljuje kometare nego vest koja je komentarisana.

  2. Draga Veko,moje iskreno saučešće.Istina je spora ali dostižna.Budi hrabra.O porodici Ivanović sve najlepše.Tvoju majku volim kao da me je rodila.Od 1968 kad smo se uselili u stan u tada Slobodana Penezica poznajem tvoje divne roditelje.A tebe i Zikija kao bebe …Volim Vas punooooo.Zoki počivaju u miru,neka te andjeli čuvaju .Tvoja bivša komšinica Vesna .

  3. Razumem da su ozalosceni to stoji. Zao mi je coveka. Jeste pisalo sin bio na rodjendanu Tragicno . Ali i sami vidite ljudi umiru svi se ponasaju bahato manje vise . E sada da smo malo svi zajedno skromniji ne bi ovoga ni bilo. Hocu da kazem da nije ovde bilo negativnosti nego cista vest. Ne vidim tu nista lose. Saucesce porodici.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here