Komšije iz Nemanjine upamtile su taj karakterističan osmeh i vedar duh. Važio je za vrhunskog ortopeda koga su pacijenti obožavali. Na našoj stranici i fejsbuk grupi veliki broj Čačana biranim rečima opraštao se od voljenog Vojkana.

Vojkan Šuluburić

“Ne mogu da verujem” najčešće je ponovljena rečenica u našem gradu danas.

Vojkan Šuluburić rođen je 03. novembra 1961. godine. Otac je dvoje dece, ćerka je rođena 1988. godine, a sin 1991. godine. Vojkan je bio đak čačanske Gimnazije koji je 1980. godine završio sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome.

Godinu dana kasnije Vojkan upisuje Medicinski fakultet u Beogradu i isti završava 1987. godine. Iste godine počinje obavezni lekarski staž u čačanskoj bolnici, nakon čega četiri godine radi kao lekar opšte prakse u selu Kaona, da bi nakon toga tri godine radio u službi za hitnu medicinsku pomoć Doma zdravlja u Čačku.

Od 1995. do 2000. godine bio je lekar na specijalizaciji ortopedije i aumatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2000. godine do danas radio je u službi za ortopediju i traumatologiju Opšte bolnice u gradu Čačku, a od 2014 do 2018. godine bio je načelnik službe.

Usavršavao se na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica u Beogradu, na Klinici za ortopediju i traumatologiju, Vojno-medicinske Akademije u Beogradu, kao i u Austriji i Francuskoj.

Bio je učesnik brojnih kongresa u Čikagu, Berlinu, Madridu, Buenos Airesu…

Prerano nas je napustio i svima će nam mnogo nedostajati. Bolnici i pacijentima nedostajaće prekaljeni lekar, porodici će faliti otac i suprug, prijateljima će nedostajati inteligentni i neiskvareni šaljivdžija i dobar drug, Čačku će faliti jedan od najboljih…

Nek ti je večna slava i hvala!

MediaPortal

6 KOMENTARA

  1. Iako vas nisam poznavao, recicu samo hvala vam za sve. Hvala vam sto sam zbog vas jos ponosni sto sam cacanin. Neka vam bog podari carstvo nebesko….

  2. 10.04.2020.
    Svakoga dana, mi zaposleni u bolnici gledamo smrt -nečijeg dedu, nečiju sestru, prijatelja, i uvek je teško..
    Danas je smrt odnela našeg kolegu , i zaledila i reč i dah.
    A dogovorili smo se da posle sledećeg, boljeg snimka pluća pijemo kafu. Na žalost, snimak nije bio bolji, i smrt je našeg mirnog, pribranog kolegu, koji je uvek biranim rečima i sa zadovoljstvom upotrebljavao svoje znanje i vaspitanje, uzela brzo, preko reda, i protiv svih pravila.
    Sa njim su otišli neki delovi života naše generacije, neki delovi nas.
    Neka je slava našem drugu iz Gimnazije i kolegi, ortopedu, Dr Vojkanu Šuluburiću!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here