Vanredno stanje koje je u Republici Srbiji, proglašeno 16. marta 2020. godine, mnoge je na neki način iznenadilo i suočilo sa nepoznatim uslovima kako rada, tako i života. Ubrzo smo shvatili da ćemo celokupan dotadašnji način života i rada morati da prilagodimo novonastaloj situaciji. Pored borbe za očuvanje zdravlja, jedno od glavnih briga sa kojim je naše društvo moralo da se suoči bilo je pitanje obrazovanja. Naime, uvođenje vanredne situacije značilo je prestanak tradicionalnog školovanja i prelazak na sasvim, i nastavnicima i učenicima, nov način predavanja – učenje na daljinu.

Nakon tačno mesec dana od kako su učenici svoje klupe zamenili foteljama iz svog doma, a učitelje i nastavnike kao i njihova predavanja prate na televizijski programima, proveravamo kako funkcioniše nastava na daljinu u Čačku. U našem intervjuu pitali smo nastavnike i direktore škola da nam detaljnije pojasne kako funkcioniše čitav proces učenja na daljinu i da sa nama podele dosadašnje iskustvo u ovom vidu nastave.

Na pitanje da li im je bilo teško da se prilagode novom vidu podučavanja i na koji način su to uradili, dobili smo slećede odgovore:

  • „Učenje na daljinu sve nas je iznenadilo. Trebalo je da za samo 36 sati organizujemo nastavu koja se umnogome razlikuje od tradicionalne. Morali smo da kreiramo materijal za učenje i da nađemo način da ga distribuiramo do svakog učenika. Bili smo opterećeni brigom da li ćemo sve postići. Svaki odeljenjski starešina prilagodio se tehničkim mogućnostima svog odeljenja. Napravljene su viber grupe, onlajn učionice, materijal  je postavljan na sajt skole… Nastava je počela 17. marta.  Prvih nekoliko dana nekolicina učenika, tj. njihovih roditelja, preuzimali su štampani materijal u školi. Već druge sedmice svi su nastavu pratili onlajn. Veliku podršku i pomoć u radu imamo od kolega koji su za RTS snimili časoveˮ, izjavila je Kata Vinić, učiteljica drugog razreda osnovne škole „Branislav Petrovićˮ u Slatini.

 

  • „Ovom vidu nastave lako sam se prilagodila, s obzirom da imam znanja iz oblasti informacionih tehnologija i određenih platforimi za učenje na daljinu. Prilikom komunikacije sa učenicima koristim platformu Google učionica, mejl kao i aplikaciju Viber. Platforma Google učionica omogućava Vam da formirate predmet i pozovete učenike da se priključe predmetu putem mejla. U Google učionicu postavljam materijal za rad, kao i domaće zadatke na koje učenici imaju rok da odgovore. Takođe, Google učionica Vam daje mogućnost sastavljanja testova u cilju provere znanja učenika. Što se tiče Viber aplikacije, formirala sam grupe za svako odeljenje kojem predajem i tu im pružam osnovne informacije o samom predmetu. Neophodno je koristiti više sredstava za komunikaciju istovremeno kako biste bili sigurni da ste ostvarili komunikaciju sa svim učenicima i da biste dobili povratne informacije od njih, pošto moramo uzeti u obzir da svi učenici nisu podjednako tehnički opremljeni i ne poseduju znanja iz oblasti informacionih tehnologijaˮ, rekla je profesorka „Ekonomske školeˮ u Čačku.
    Foto: Privatna arhiva, Google učionica

  • „Nije bilo lako, ali smo svi to shvatili ozbiljno. Koristeći digitalne kompetencije nastavnika i učenika, kao i raspoložive tehničke uslove u tom trenutku, krenuli smo sa realizacijom u utorak, 17.03.2020. godine. Razlika u odnosu na tradicionalnu nastavu je velika, ali većina prosvetnih radnika je u prethodnom periodu imala priliku da učestvuje u sličnim projektima i obukama, zbog čega smo se brzo snašli. Promenio se način rada – oslanjamo se na postojeće nastavne planove  i programe, stavljajući akcenat  na ključne pojmove  i znanjaˮ, rekao je direktor osnovne škole „Vuk Karadžićˮ, Milko Ikonić.

 

Koji vid nastave je, prema Vašem mišljenju, zahtevniji u smislu uloženog truda i vremena? I, zašto?

  • „Po mom mišljenju onlajn vid nastave je znatno zahtevniji. Mnogo više vremena je potrebno da se spreme određene nastavne jedinice, kako bi se što bolje prilagodile ovom vidu nastave. Prvo, postavim nastavni materijal u Google učionicu, a zatim se dogovorim sa učenicima da zajedno diskutujemo o novoj nastavnoj jedinici u dogovoreno vreme. Oni postavljaju pitanja meni kao i ja njima. Učenicima je na taj način lakše da razumeju i savladaju gradivo, jer im dajem dodatna objašnjenja. Ali, takav vid komunikacije ide znatno sporije i teže, tokom takvog časa nije moguće obraditi količinu gradiva koju bi inače sa klasičnim vidom nastave mogli da pređete. Učenicima ste dostupni u mnogo većoj meri nego u klasičnom vidu nastave, imaju mogućnost da sa vama komuniciraju u bilo koje vreme i da vas pojedinačno, odnosno svako ponaosob, pita nešto da mu objasnite. Vi ste u obavezi svima da odgovorite i pomognete. Uglavnom po ceo dan moram da budem dostupna i da odgovaram na pitanja, što podrazumeva konstantan rad za računarom i telefonom. Takođe, pošto im zadajem domaće zadatke u obavezi sam da svaki domaći zadatak detaljno pregledam i dam povratnu informaciju o tačnosti zadataka, što je zantno teže imajuću i u vidu da mi domaće zadatke šalju elektronskim putemˮ, odgovorila je nastavnica iz „Ekonomske školeˮ.

Na osnovu komentara učenika i roditelja, recite nam nešto o tome kako su učenici reagovali na promenu načina predavanja.

  • „Među decom postoje oprečna mišljenja. Neki smatraju da je ovakav vid nastave zanimljiv, imaju rok do kada moraju da urade zadatke, pristupaju lekcijama kada oni žele i ne moraju ići u školu što vide kao olakšavajuću okolnost, sa druge strane imaju učenici kojima ovaj vid nastave ne odgovara i kažu da bi se rado vratili u školu i klupu i slušali klasična predavanja. Postoje određeni predmeti i nastavne jedinice koje je veoma teško realizovati putem nastave na daljinu i prilagoditi učenicima tako da oni razumeju i što bolje savladaju gradivoˮ, naglasila je nastavica srednjoškolaca.
  • „Mi se trudimo da budemo umereni u zahtevima i da izbegnemo preveliko opterećenje dece. Učenici imaju svakodnevne obaveze, kao u školi. Time će zadrzati kontinuitet u radu, neće izgubiti radne navike. Trudimo se da im sadržaji budu zanimljivi. Time ih motivišemo za rad. Deca većinom aktivno prate nastavu na daljinu i redovno rade domaće zadatke. Naročito se raduju onlajn kvizovima i igricama kroz koje proveravaju svoje znanje“, izjavila je Kata Vinić.
    Foto: Privatna arhiva, Nastava na daljinu

    Foto: Privatna arhiva, Domaći zadatak

  • „Znamo dobro da učenici u velikoj meri koriste mobilne telefone za komunikaciju, različite platforme za razmenu informacija, pa im sve ovo nije palo teško. Čak mislim, na osnovu informacija od nastavnika i roditelja, da su to veoma rado prihvatili. Na nama odraslima je da to pratimo i kanališemo, kako ne bi bilo zloupotreba, preoptrećenja i zasićenosti učenika različitim materijalima i informacijama. Dakle, preporuka je –  voditi računa o opterećenosti učenika na dnevnom nivou i od strane nastavnika i od strane  roditelja“, rekao je Milko Ikonić.

Da li je, po Vašem mišljenju, učenjem na daljinu, na bilo koji način, ugrožen kvalitet obrazovanja učenika?

  • „Naravno da je uvek važno da se čuje živa reč. U ovim uslovima, nastava na daljinu se uglavnom kvalitetno realizuje za sve one koji žele da uče znanja radi  – tako da trenutna situacija ne može da bude prepreka za sticanje kvalitetnog obrazovanja. Naravno da tu ima detalja koje treba unaprediti, promeniti ili korigovati. Već sam rekao da je ovo novina za sve nas, pa se nadam da ćemo i iz ove situacije izvući pouku i prihvatiti ono što je najbolje. Verujem da će se ovakav vid nastave i u budućnosti u jednom delu koristiti –  živimo u 21. veku. Ne možemo izbeći upotrebu  savremene tehnologije i savremenog načina komunikacije. Samo ih treba racionalno i razumno koristiti i u tome pronaći meru“, izjavio je gospodin Milko Ikonić.
  • „Smatram da nastavnom na daljinu nije moguće u potpunosti obuhvatiti određene nastavne jedinice i predavati u onom obimu koji je moguć u klasičnom vidu nastave. Sama preporuka Ministarstva prosvete bila je da se bazira na osnovnim saznanjima iz predmeta bez prevelikog opterećivanja učenika. Samim tim ne možemo govoriti da onlajn nastava u potpunosti održava kvalitet koji pruža tradicionalan vid nastave. Učenje na daljinu se u velikoj meri zasniva na poštenju učenika. Testove koje rade onlajn nije moguće u potpunosti objektivno oceniti jer oni mogu međusobno komunicirati i koristiti nastavni materijal koji ste im poslali. Stoga, postoji bojazan da će odabrati lakši put da dobiju ocene. Mnogi učenici čak i domaće zadatke prepisuju od drugih. Međutim, uvek će postojati grupa učenika koja će i učiti, to su oni učenici koji i u klasičnom vidu učenja pokazuju trud i zalaganje. Učenici koji imaju odličan uspeh u školi i dalje nastavljaju da ispunjavaju svoje školske obaveze na vreme i ulažu maksimalan napor i trud, i njima ovaj vid nastave donekle uskraćuje potpunija znanja. Učenici koji su i u klasičnom vidu nastave bili slabo angažovani ovakav vid nastave, takođe, ne doživaljavaju ozbiljnoˮ, ističe nastavnica koja radi sa srednjoškolcima.
Foto: Privatna arhiva, Ocene

Na osnovu dobijenih odgovora, možemo zaključiti da se nastava na daljinu u Čačku odvija u najboljem redu. I nastavnici i deca su se brzo adaptirali na novonastalu situaciju poštujući preporuke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Direktori svakodnevno, uz odličnu saradnju sa pedagoško-psihološkim službama, odeljenjskim starešinama, predmetnim nastavnicima, i roditeljima dobijaju informacije o angažovanju učenika i njihovoj uključenosti u nastavu. Važno je istaći da škola aktivno prati situaciju  i po pitanju zdravstvenog stanja učenika i njihovih porodica. Pored činjenice da je ovakav vid nastave za sve predstavlja novinu i nepoznanicu, čini se da je doprinela ujedinjenju svih onih koji su važni za proces obrazovanja. Direktori, nastavnici, učenici i njihovi roditelji, sada još aktivnije i složnije zajedno rade na prevazilaženju vanredne situacije izazvane epidemijom korona virusa, a akcenat stavljaju na umrenenu opterećenost učenika i usvajanje ključnih pojmova i znanja.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here