Goliju, jednu od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji Unesko je proglasio Rezervatom biosfere “Golija – Studenica” u okviru Parka prirode koji se prostire na više od 75.000 hektara. U golijskim selima domaćini rado otvaraju vrata gostima iz čitavog sveta koji uživaju u svim čarima boravka u gotovo netaknutoj prirodi.

Priroda je bila nesebična i golemoj planini podarila bogatstvo kome se teško može odoleti. Zato legende kažu ova lepotica i dobi ime Golija. Ogromni šumski kompleksi, planinski proplanci i potoci na prvi pogled osvajaju.

“Moj rođeni brat je svake godine zimi ovde sa decom i preporučio nam ju je zbog čistog vazduha, zbog dobre vode, zbog dobrih temperatura noću”, kaže Kristina Marković iz Beograda.

Radoje Zec iz Priboja kaže da je od prvog svog dolaska na planinu dobio želju da tu napravi kuću.

Iskonska lepota se lako oseti i upija, pa se posle boravka na padinama Golije gosti gotovo uvek ponovo vrate, da je bolje upoznaju. Svaki damar ove planinske lepotice najbolje poznaju vredni poljoprivrednici i stočari koji su postali i pravi turistički domaćini.

“Jer mi živimo ovde i radimo, znači imamo, gajimo svo povrće, gajimo, imamo i stoku, tako da naši gosti se uvek priključe tim radovima, uberu plodove ili pomognu nešto pleviti, kopati, sejati, a i uživaju posle u toj hrani”, kaže Radovan Avramović, vlasnik vile Avramović iz Kumanica.

I šetnja i adrenalin

U Kumanici, uz odmor u tišini, preporučuju i šetnju planinskim stazama, za hrabre i znatiželjne napravili su i adrenalinski park. Sve je više domaćina koji pažljivo osmišljavaju najbolju kombinaciju za idealan odmor u podnožju velike, šumovite planine.

“Mi smo se trudili da kompletan kompleks uradimo da nam bude u spoju sa prirodom i da budu sve kuće urađene od prirodnih materijala, kao što smo se bazirali na našu autentičnu hranu i tradicionalnu koju spremamo”, kaže Draško Milosavljević, vlasnik Golijskih konaka iz Komadina.

I na Dajića brdu, odakle se vide svi golijski vrhovi, srdačni i gostoprimljivi, u autentičnom ambijentu prirodne darove rado dele sa gostima.

“Sve ovo što vidite ovde to je domaće, od sira, kajmaka, pršute, domaći hleb, čvarci, sve ovaj, to je ono što malo razlikuje od svega”, kaže Mladen Luković, vlasnik “Golijskog dara” sa Dajića brda.

Za svakog ponešto

U Rezervatu biosfere “Golija – Studenica” za svakog ima po nešto i u svako godišnje doba. Tako u Rudnom gosti mogu i da jašu konje i voze se čezama.

“Lepota, sunčanih dana najviše u godini imamo. Drugi u Evropi po vidljivosti zvezda i zato se ljudi grabe da dođu na Rudno jer jedna visoravan, jedna lepotica, gde ljudi vole da uživaju”, kaže Milijana Šekler iz Rudna.

“Da se nagledaju lepote i nadišu čistog vazduha. Toliko mogućnosti za bavljenje planinarenjem, pešačenjem, biciklizmom, znači upoznavanjem biljaka, životinja, svega onoga što možda nismo imali prilike do sad”, kaže Slađana Milikić iz pansiona “Nebo Rudno'”.

U golijskim selima poštuju prirodu, trude se da je očuvaju i drugima ukažu na sve lepote Parka prirode i rezervata biosfere u kojem žive. A Golija krije još mnogo nebrušenih dragulja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here