Dočekali smo ovaj uspeh posle 31 godine. Šest sati sam uz telefon čekao odluku na Skupštini, kaže Marko Marinović trener Borca
Košarkaški grad je zaslužio da bude domaćin najjačim ekipama iz regiona i to će se i ostvariti od jeseni. U pitanju je naravno – Čačak. I pored svega što je doneo virus korona, svi članovi KK Borac pamtiće 2020. godinu po sjajnom uspehu koji su napravili tokom debitantske sezone Marka Marinovića (37) u trenerskom odelu. Regionalna liga je prekinuta i proširena za dva mesta, od kojih je jedno pripalo prvoplasiranom iz ABA 2 lige – čačanskom Borcu, a drugo ekipi Splita.
– Sastanak na kom su odlučivali šta će da se dogodi je baš dugo trajao. Od 11.00 do 17.00 sam sedeo uz telefon i čekao informaciju. Vrteo sam vesti po medijima, baš je bilo neizvesno – priča za “Novosti” mladi strateg Marko Marinović. – U jednom trenutku sam bukvalno “izgoreo”, ali najbitnije je da je na kraju ispalo kako smo priželjkivali. Tek sutradan sam postao svestan šta se desilo i mnogo sam bio srećan i zadovoljan.
Čak ni pandemije nije uspela da sruši čvrste temelje Marinovićeve ekipe.
– Iskreno, u nekom trenutku tokom pauze mislio sam da je rešeno i da nećemo ući u viši rang. Čekao se onda potez Evrolige, da bismo znali šta će biti sa ABA. Priznajem, bilo je to baš mučnih mesec i po dana čekanja. Nama je krivo što se nismo na terenu izborili za sve, jer smo tokom cele sezone odlično igrali i bili smo spremni čak i da se nastavi takmičenje. U sportu su česte nepravde, neke ekipe su to osetile tokom ovog perioda, tako da je nas sada i sreća malo pogledala.
Borac je u trenutku prekida bio prvi na tabeli ABA 2 lige sa skorom 20-2 i čak sedam pobeda više od drugoplasiranog Splita. I KLS su takođe okončali na vrhu sa učinkom 23-3, ispred Slobode (20-6).
– Na okupu je sjajna generacija, koja ima pobednički karakter. Lepo se sve to poklopilo u mojoj prvoj trenerskoj sezoni. Ja uvek imam najveće ambicije, nikad ne volim da gubim, a igrači su isto razmišljali. Sad nam preostaje da zadržimo kostur tima za narednu sezonu. Nećemo mnogo da pričamo, ali garantujem da nikome nećemo biti lak zalogaj. I ranije je u Srbiji, pored Zvezde i Partizana, Borac imao najbolju publiku. Imamo halu koja se koristi samo za košarku. Uvek je to bio vreo teren i tako će biti ponovo. Cilj nam je naravno, da ostanemo u najvišem rangu što duže.
Podvig košarkaša iz Čačka se uveliko slavi, a danas će biti organizovana i specijalna proslava u režiji najvernijih pristalica.
– Čekali smo povratak u najjače regionalno društvo 31 godinu. Dugo nas nije bilo na velikoj sceni, a poznati smo kao klub koji je u “staroj Jugi” imao baš vruć i težak domaći teren. Ovog leta Borac slavi 75 godina postojanja, tako da je plasman u ABA ligu samo stigao kao trešnja na torti. Slavili smo danima, a potrudićemo se da lepo obeležimo i sa našim navijačima. Nisu nam svi igrači iz Čačka, pa možda ne budu mogli da prisustvuju, ali potrudićemo se da dođemo u što većem broju – najavio je Marinović žurku za pamćenje sutra od 19.00 na Gradskom trgu.
TEŽE TRENERU NEGO IGRAČU
Tokom dve decenije duge igračke karijere Marinović je promenio 14 različitih klubova. Sa FMP ima osvojenu Jadransku ligu i Kup Radivoja Koraća, sa Đironom je bio šampion FIBA Evrokupa, sa Valensijom je bio prvak ULEB Evrokupa… Sve to je ostavio iza sebe, sa željom da velike stvari napravi i dok stoji pored terena.
– Dok sam bio igrač, mislio sam da je nama najteže. A sad tek kapiram koliko je teško biti na klupi. Moraš da razmišljaš o 15 igrača i ko zna koliko još detalja okolo. Kad igraš, na parketu možeš da preduzmeš nešto sa loptom, a ovako ne možeš ništa sem da daš savet.
LEGENDE UZ BORAC
Kada se pomene Čačak, automatski se nametne priča o legendama koje su među zvezde poletele iz ovog grada. – Mislim da je nekad i suvišno pričati, jer se zna koliko su ti ljudi za nas bitni. Počev od Radmila Mišovića, Dragana Kićanovića, Željka Obradovića, Vladimira Androića… Svi su tu uvek i mnogo im je drago zbog ovakvog uspeha.
