Devojka ubijenog Miloša se zaledila kad joj se Neđeljko obratio: Još pamti zadnji razgovor sa dečkom

Katarina Petrović u sudnici je govorila kao svedok, a bilo je primetno da je drhtala i jedva zadržavala suze. "Smejali smo se, dopisivali smo se o tome da on dođe i da prenoći kod mene. I onda je tu bilo hoću-neću, ja sam mu rekla: "Hajde, bebice, što da ne spavamo zajedno." Krenuo je, ja sam se nadala da on stiže". Ovako za "Telegraf" govori Katarina Petrović, devojka ubijenog studenta Miloša Mileusnića nakon današnjeg ročišta Neđeljku Đuroviću optuženom za njegovo ubistvo. Pored roditelja žrtve zločina i optuženog, na suđenje je došla i devojka ubijenog studenta Katarina Petrović koja je prolazila kroz pakleni period nakon kobnog dana. Ona je danas u sudnici govorila kao svedok, a bilo je primetno da je drhtala i jedva zadržavala suze.

Prvi susret sa optuženim za ubistvo njenog dečka

- Prvi put sam se danas susrela sa tim čovekom. Bilo je preteško. Shvatila sam samo koliko smo bespomoćni. Miloš je bio predivan dečko, dečko na mestu, iz divne porodice, pun ljubavi. Svako ko ga je poznavao želeo je da takvu osobu ima za prijatelja, za druga, za brata... Ja nisam izgubila momka, ja sam izgubila prijatelja kog sam imala za ceo život, to sam ja izgubila. Nekad kad ovako sama sa sobom razmišljam, vreme prolazi, mi smo naravno puni obaveza, i shvatam da vreme neće da ublaži našu bol, to nikad proći neće. Samo ćemo naučiti da vremenom živimo sa tim. Preteško je, preteško - rekla je Katarina. Na pitanje kako komentariše pitanje koje joj je Neđeljko postavio u sudnici, a koje glasi da li je njoj neko ranije ubijen, Katarina je rekla: - Ja sam mogla od advokata da očekujem pitanja, ali iskreno nisam se nadala da će mi Neđeljko postaviti pitanje. To što je on meni postavio, ja sam iskreno, zaledila sam se, počela sam da se tresem. Sudija je odmah prekinuo to pitanje i nije dozvolio da se nastavi - rekla je ona. Katarina je dodala da smatra da je za ovaj slučaj sve jasno kao dan. - Kada su ga priveli, on ih je odmah odveo i pokazao gde je nož. I da dobije i 40 i 50 godina, naravno idemo na najveću moguću kaznu, ali ovakav zločin na ovakav način? On i tamo šeta, spava, jede, ne znam šta da kažem, ovo je katastrofa. Svaki čovek pomisli kako ovo njemu ne može da se dogodi, mi smo iz neke lepe svakodnevice, a samo se košmar javio i to traje do dan-danas. Samo učimo da se nosimo sa tim. Da je preteško, preteško je - rekla je Katarina. Drhtavim glasom opisala nam je poslednji razgovor sa pokojnim Milošem. - Smejali smo se, mi smo se uvek smejali. Ja kad se njega setim, uvek pomislim kao da sam i dalje zaljubljena. Smejali smo se, dopisivali smo se o tome da on dođe kod mene da prenoći. I onda je tu bilo hoću-neću, ja sam mu rekla: "Hajde, bebice, što da ne spavamo zajedno." Krenuo je, ja sam se nadala da on stiže. Kako sam videla da vreme prolazi, pomislila sam da se uspavao, da se okrenuo na drugu stranu i zaspao. Ja sam mu oko 6:20 poslala: "Bebo, ja ležem da spavam, tebe nema, laku noć, volim te". I nastavila sam da spavam. I samo košmar, haos kreće u 7, inspektori su došli na moja vrata, ja nisam imala predstavu šta se dešava, računam da Miloš kući i spava, tada kreće veliki užas - rekla je Katarina.