Danas je prvi radni dan od stupanja na snagu novog pravilnika, koji poslodavcima daje rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je “sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu”, a Pravilnik je na snazi od 11. jula.

U samom Pravilniku nisu propisane kaznene mere, ali se one nalaze u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Kazne za poslodavce kreću se i do milion dinara, dok bi zaposleni za nepoštovanje propisa mogli da budu kažnjeni sa 20.000 dinara.

Tako je, na primer, ovim Zakonom za poslodavca propisana kazna od 800.000 do milion dinara, ako “ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada”.

Ista kazna određena je i ako poslodavac zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i ako zaposlenom ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Novčanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara biće kažnjen poslodavac ako vidno ne obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih. Ista kazna zaprećena je i ako zaposlenog ne upozna sa obavljanjem procesa rada na bezbedan način, kao i ako svako lice koje se nalazi u radnoj okolini što je pre moguće ne upozori na opasna mesta i štetnost po zdravlje, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni.

Kazna od 100.000 do 150.000 dinara predviđena je za poslodavca koji u roku od osam dana po isteku utvrđenog roka za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi ne obavesti nadležnu inspekciju rada o izvršenju naložene obaveze.

Kazna za zaposlene koji ne budu poštovali propisane mere kreće se od 10.000 do 20.000 dinara.

Ovom sumom biće kažnjen zaposleni ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, kao i ako sa njima pažljivo ne rukuje, ako samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Takođe i ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Inače, Pravilnik sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce i jedan za zaposlene. Poslodavac pritom ima ulogu i da kontroliše njihovo sprovođenje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here