Komšije prepano preminule braće Đokić, Radoša i Stefanak, obratile su se našoj redakciji sa željom da kako im trenutna situacija  ne dozvoljava da ih isprate na večni počinak onako kako su zaslužili, kao dobri i plemeniti momci velikog srca, isprate pismom kao poslednjim pozdravom.

Poslednji pozdrav braći Radošu i Stefanu Đokiću od komšija

Bili ste momci velikog srca i čiste duše.

U ovom vremenu pravi primer i ponos.

Znali ste da cenite, poštujete i pomažete sve nas u okruženju. Surova sudbina vas je uzela i odvela na put bez povratka. Niste uspeli da pobedite nevidljivog neprijatelja, a uvek ste bili veliki borci i patriote.

Naša ulica je bila ponosna na vas… Na Raša koji je školovao brata i brinuo o roditeljima, na Stefana koji je bio uzoran đak,  koji je učenjem i disciplinom došao do doktorskih studija koje je završio u Americi i došao kući da bude ponos bratu i ocu. Svima nama. Trebalo je svi zajedno da to proslavimo, da se radujemo vašim budućim uspesima. Sve je stalo, otišli ste na neko bolje mesto. Ovde je ostala praznina. Naša dužnost nije da tugujemo, vi to ne bi voleli. Naša dužnost je da vas spominjemo po dobru i budemo ponosni na vas.

Voleli bi da vas ispratimo kako zaslužujete, ali nismo u mogućnosti. Neka ovo bude poslednji pozdrav i veliko hvala za sve.

Neka vas anđeli čuvaju. Bićete večno u našim srcima.

Zbogom Rašo.

Zbogom Stefo.

Vaši drugari i komšije.

Porodice: Trkulja, Slović, Blagojević, Jakovljević, Sredojević, Čakarević, Kartal, Otović, Simović, Milošević, Božović

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here