Imovina političara, privrednika, ali i “običnih” građana koji su se obogatili preko noći, biće na skeneru od marta sledeće godine, a svako ko ne bude mogao da dokaže njeno poreklo, suočiće se sa oduzimanjem imovine, visokim kaznama i porezima.

Na Zakon o poreklu imovine, čekalo se decenijama, a njega bi sada trebalo da se plaše svi koji su nezakonito sticali imovinu, i to od 2007. jer od tada postoje elektronske evidencije koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka. Na prvom udaru biće oni za koje se posumnja ili utvrdi da su za najviše tri uzastopne godine napravili razliku veću od 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

Ko će i kada biti proveravan, utvrđivaće Poreska uprava i to na osnovu analize rizika, ili po prijavi građana ili neke institucije.

U Poreskoj upravi već je formirana posebna jedinica za proveru. Nekoliko desetina ljudi će uz pomoć centralne banke, Agencije za borbu protiv korupcije i MUP-a proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze.

Svi državni organi, kao i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, bice dužni da im dostavljaju tražene podatke. Ako se u postupku utvrdi da činjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Izbegavanje prijavljivanja imovine, bez obzira na to da li je stečena na legalan ili nelegalan način, koštaće i do 75 odsto njene ukupne vrednosti. Ekstraprofiterima sud će moći da oduzme imovinu i sve što je nelegalno stekao, predviđeno je zakonom.

“Ovaj zakon trebao bi biti mehanizam države da za svakoga, u svakom trenutku, može da utvrdi kako se obogatio i na koji način. Zakon se ne odnosi samo na državne funkcionere, već na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali”, više puta je objašnjavano iz Nemanjine 11 tokom sačinjavanja nacrta zakona.

“Uvećanje imovine”, inače, predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju, a u odnosu na početak određenog perioda, a “nezakonito stečena imovina” predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

Zakonom je predviđena novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara kazniti za pravno lice koje na zahtev Jedinice Poreske uprave ne dostavi podatke kojima raspolaže. Preduzetnik će biti kažnjen sa novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko i odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, lokalnim samoupravama od 50.000 do 150.000 dinara.

Takođe, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here