Čačanka Mina Mesarović, vratila se iz Rima, gde je bila na lečenju od opasne bolesti, stečene aplastične anemije. Minini roditelji u otvorenom pismu zahvalili su se svima koji su doprineli izlečenju njihove ćerke.

Njihovo pismo prenosimo u celosti.

Sa radošću vas obaveštavamo da se Mina Mesarović, posle godinu i po dana, vratila sa lečenja. U klinici Bambino Gesu, u Rimu, najpre je urađena terapija imunoglobulinom ATGAM, a posle toga je usledila transplantacija koštane srži. To je dosta složen i kompleksan postupak, koji se realizuje kroz nekoliko faza. Sve vreme trajanja, pacijent mora biti u potpunoj izolaciji, tako da je Mina provela čitavih osam meseci na klinici, u kotinuitetu. Lečenje je bilo dugotrajno, teško, ali što je najvažnije uspešno. Posle toga, bila je stacionirana van klinike sa obavezom nedeljnih odlaska na kliniku, zbog redovnih kontrola.

Bili su to teški i neizvesni dani. Ne znamo, da li je bilo teže prihvatiti činjenicu da se bolest pojavila iznenada i niotkuda, ili saznanje, da se ta vrsta hematološkog oboljenja klasifikuje u grupu retkih. Postojao je način da se dođe do izlečenja, i to je imalo svoju cenu, koja je za nas u tom trenutku bila nedostižna.

Ali, u tom strahu, bezizlazu i beznađu, nada se pojavila onog trenutka kada smo pokrenuli humanitarnu kampanju, i kada su građani Srbije, naši sugrađani, pokazali empatiju i razumevanje. Najpre kroz ljudsku, a onda i finansijsku podršku, pokazali su koliko je važno da budemo tu, jedni uz druge, i jedni za druge, u najtežim izazovima.

Kao porodica, osećamo potrebu da se oglasimo o tome, jer je nezaboravna i nezamenljiva podrška koju smo, u tim trenucima, dobili od grada Čačka, privrednika iz Čačka, Beograda i čitave Srbije, medija, sportista, Mininih vaspitačica, učiteljica, nastavnika i profesora, škola, Mininih vršnjaka i njihovih roditelja, komšija, prijatelja, porodice, a posebno od građana Srbije, kao i od naših ljudi koji žive u inostranstvu. Za veliku većinu onih koju su nam na razne načine pomogli, verovatno nikad nećemo saznati. To su obični ljudi, kao i mi, koju su prepoznali i osetili našu muku, kao svoju. Možda i zbog toga, srce i misli su nam bili ovde, iako smo godinu i po dana proveli u jednom od najlepših gradova na svetu, okruženi sjajnim ljudima i lekarima, koji će nam zauvek ostati u uspomeni.

Hvala vama dobri ljudi, hvala za pomoć i ljudskost. Ne smemo to da izgubimo. Zato, ne zaboravimo sve male i velike borce, koji baš u ovom trenutku biju svoje životne bitke. Učinimo ono što možemo, i pomozimo koliko možemo, da lakše i brže pobede u toj borbi. Malo naše pažnje i podrške, svakom od njih, mnogo znači. Mi to svakako, dobro znamo.

Porodica Mesarović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here