Na srpskom tržištu rada već godinama unazad nema pomeranja na listi „najtraženija zanimanja“ tako da tu nema mnogo filozofiranja – trgovac ili programer će se kod nas najbrže zaposliti. Jedine promene vidimo u zameni rednog mesta na listi najtraženijih zanimanja ali pozicije su više manje uvek iste, kaže za 24sedam Miloš Turinski iz Infostuda.

Najdeficitarnije zanimanje na srpskom tržištu, kako navodi, svakako je programer, ali i tu ima velikih razlika.

– Samo programiranje, ili generalno rad u industriji softverskih usluga nije „nuklearna fizika“ pa je veliki broj programera početnika i daje više-manje samouk. Onih dobro potkovanih, i teorijski i praktično, veoma je malo i tako će biti duže vreme dok ne stasaju nove generacije sa pojačanih smerova na fakultetima ili novootvorenih računarskih fakulteta. Do tada ostaje situacija da je senior programera ili developera, sa stažom dužim od pet godina, veoma malo i plaćeni su gotovo „koliko god traže“ – ističe naš sagovornik. Slična situacija je i na „državnoj“ berzi rada, na listama ponuđenih i traženih poslaova koje vodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Prema podacima za avgust 2020. godne, koje su za 24sedam dostavili iz NSZ, u Srbiji se od zanimanja za koje je potrebna srednja stručna sprema III stepena, traži 153 prodavca, gotovoj jednako zavarivača i rezača gasom (151) a tek nešto malo manje zanimanja koje je relativno od skoro postalo veoma deficitarno – vozača drumskog vozila. Kamiondžija je potrebno 141.

Poslova ima, u više od pedeset ponuda, i za šivača konfekcije, portira/zaštitara, kao i majstora bez kojih ne može da postoji gradilište – armirača, tesara ili bravara.

Kod zanimanja sa IV stepenom stručnosti traženi su građevinski (79 ponuda) i ekonomski (51) tehničari a kod onih iz „razreda“ V instruktori vožnje.

Od onih sa visokim obrazovanjem (VI stepen) kod poslodavac su „na ceni“ mašinski inženjeri (tražilo ih se 39) ali i vaspitači (31), dok se od stručnjaka VII stepena traže diplomirani ekonomisti opšte ekonomije, bankarstva i finansija (33), diplomirani ekonomsta (31), kao i diplomirani/masteri inženjeri građevinarstva (28 i 27), ali posla ima i za tehnologe za preradu mesa (10).

Poređenja radi, da vidimo kako stvari stoje u, ekonomski gledano, dve rezervne srpske „domovine“ – Nemačkoj i Austriji. U Nemačkoj su „Br.1“ od najtraženijih svakako zanatlije. Posla za bravare, vodoinstalatere i stolare uvek ima u zemlji koja ima veoma malu nezaposlenost (manje od šest odsto), ali i stalnu veliku potrebnu za obučenim radnom snagom.

Tek iza zanatlija, pokazuje svetska anketa Menpauer grupe (Manpower Group) „Istraživanja nestašice talenata“, u Nemačkoj dolaze na red inženjeri, menadžeri raznih fela, pa IT stručnjaci. Odmah potom tu je i branša u kojoj su posao našli mnogo medicinski radnici iz Srbije – profesionalci u industriji brige i nege starih ili na klasičnim poslovima medicinskih sestara i bolničara.

Zvaničnu listu deficitarnih zanimanja za 2020. godinu u Austriji predvode tehničari i inženjeri mašinske i elektro stuke, posebno za energetska postrojenja. Zatim slede inženjeri informacionih tehnologija, a potom dolaze zanatlije, među kojima svoje parče hleba traže i mnogi Srbi: metalostrugari i drvostrugari, izolateri, zavarivači, bravari…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here