Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan, praznik posvećen uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, osnivača Carigrada, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama 317. godine, pronašla Časni krst na kome je izdahnuo Isus Hristos.

Krstovdan ili Vozdviženije Časnog Krsta je u crkvenom kalendaru praznik koji je obeležen crvenim slovom i obeležava se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi. Ustanovljen je nakon Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine.

Veruje se da su čudotvornom moći Časnoga Krsta vaskrsavani umrli i isceljivani mnogi bolesnici i zbog toga se naziva Časnim i životvornim. Krst je 628. godine uzdigao na Golgotu i položio ga u hram Svetog Vaskrsenja car Iraklije.Na Krstovdan se posti, a u narodu je poznata izreka: „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“. Mnoga narodna verovanja se vezuju za današnji dan, a jedno od njih je da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti sa puno snega, a ako je suvo – biće sušna godina.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here