Svetska zdravstvena organizacija od 2000. godine svakog 29. septembra obeležava Svetski dan srca jer kardiovaskularne bolesti danas zauzimaju najveći broj smrtnih ishoda. Preko 17 milona ljudi u svetu umre svake godine od kardiovaskularnih bolesti, a u Srbiji preko 50.000 stanovnika.

Doktorka Ivana Petrović sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” kaže za Jutarnji program RTS-a da jedna anketa, koja je anonimno rađena, pokazuje da 30 do 40 posto stanovništva u Srbiji ne zna koji lek za hipertenziju pije i koju dozu.

Prema njenim rečima prevencija mora da krene iz porodice, od malih nogu.

Doktorka Dragana Košević kaže da je Svetska federacija za srce je zapravo pokrenula akciju obeležavanja Svetskog dana srca da bi se podigla svest stanovništva za prevenciju i ukazala da postoji ogromna opasnost od ove hronične nezarazne pandemije. 

Neka predviđanja, dodaje, pokazuju da će 2030. godine čak 30 miliona ljudi umreti od posledica kardiovaskularnih bolesti. 

“Zato je potrebno podići svest kako u razvijenim tako i u nerazvijenim zemljama i svakodnevno apelovati na prevenciju”, kaže doktorka Dragana Košević i naglašava da je prevencija ključ da ne dođe do ovih katastrofalnih rezultata.

Lepeza faktora rizika

“Do kardiovaskularnih bolesti dovodi lepeza faktora rizika. Postoje oni na koje ne može da se utiče, a to je pol jer je dokazano da muškarci značajno više obolevaju od žena. Žene sustižu muškarce u menopauzi, jer su donekle zaštćene hormonski, godine starosti”, objašnjava doktorka Košević.

Dodaje da ono na šta možemo da utičemo to je pre svega arterijska hipertenzija, od koje boluje milijardu ljudi u čitavom svetu. 

“To je tihi ubica, bolest koja ne boli, ali dovodi do katastrofalnih posledica”, naglašava dr Košević.

Doktorka Petrović poručuje da imamo loše zdravstvene navike. Potrebno je od školskog doba kroz sistematske preglede pratiti stanje dece i naučiti decu da imaju poverenje u lekara, kroz razne edukacije, radionice. 

“Najvažniji deo je u porodici gde će rodtelji reći svom detetu šta treba da radi a šta ne. Ishrana je takođe bitna, da se izbegne fast fud”, poručuje doktorka Košević.

Važna ishrana, fizička aktivnost, kontrola šećera i lipida

Doktorka Košević smatra da je samo izgovor ljudi da se mnogo čeka na preventivni pregled kod lekara.

Naglašava da sve kreće iz porodice, način života, zdrava ishrana, šta jedemo, kad jedemo, koliko jedemo. Osnovno je zabraniti pušenje, koje je jedan od velikih faktora rizika.

Dodaje da je potrebna kontrola šećera u krvi i lipida, da se bar jednom godišnje odrede vrednosti masnoća u krvi, da bi se eventualno detektovao problem.

Fizička aktivnost je jako bitna jer pozitivno utiče i na telo i na psihu da ste nešto dobro uradili za sebe.

Dobar je brzi hod, lagane kardio vežbe, vežbe koje prijaju. Neko ko ima neregulisan pritisak ne bi smeo da se izlaže fizičkom naporu, poručuju doktorke sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here