Moravski koridor ukupne dužine od 112 kilometara, biće podeljen na tri deonice i devet sektora, imaće 78 mostova i povezaće pola miliona stanovnika. Povodom njegove izgradnje, stručnjaci su pristupili izradi Studije procene uticaja na životnu sredinu, a javna prezentacija održana je u sedam gradova i opština kroz koje Moravski koridor prolazi. Dokumenti su stavljeni na uvid javnosti, a građani će imati priliku da svojim sugestijama i predlozima  utiču na eventulane previde ili propuste, ukoliko je do njih došlo.

„Na samom početku potrebno je bilo utvrditi početno stanje kompletne lokacije i vršili smo terenska istraživanja na temu ekologije i zaštite životne sredine i društva. Projekat je započet 2019. i tada je obeleženo upoređivanje zakonske regulative u našoj zemlji sa Međunarodnim standardima. Nakon obilaska lokacije, počeli smo da radimo procenu uticaja na životnu sredinu i danas je ovde zaključujemo“, rekao je Gunal Ozenirler, glavni konsultant na projektu.

Foto: RINA

Nakon prezentacije dokumentacije i procene uticaja na životnu sredinu i društvo, radiće se na finalizaciji studije nakon čega će biti predata finansijerima.

Najčešća pitanja na prethodnim sastancima bila su na temu eksproprijacije zemljišta kao i dosadašnjih terenskih istraživanja u vezi zaštite životne sredine. Građanima su dostupne informacije kako po opštinama tako i u Koridorima Srbije.

„U projekat je uključena i regulacija toka reke Zapadne Morave u dužini od 32 kilometra, u najvećoj meri na teritoriji grada Čačka, a najznačajniji delovi će se nalaziti kod Kraljeva. Obratili smo pažnju u kojoj meri regulacija reke će uticati na ekologiju i životnu sredinu. Zbog postojećeg eko sistema, staro korito reke biće napunjeno vodom i ostaće u funkciji“, rekao je Ozenirler dodajući da je studiju o pomeranju toka reke radio Institut „Jaroslav Černi” i da u tom projektu još uvek može doći do izmena.

Cilj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je da se izvrši ekološka i socijalna procena projekta, da dokumentuje potencijalne uticaje povezane sa fazama njegove izgradnje i rada, te da obezbedi mere ublažavanja kako bi se sprečili ili smanjili svi štetni uticaji i rizici od poplave tokom izgradnje autoputa, kvalitet vazduha, buke, gubitak privatnog zemljišta, usitnjavanje poljoprivrednih parcela, fizičko i ekonomsko raseljavanje lica pogođenim projektom i saobraćaj. Sa druge strane, ovi uticaji se uglavnom zasnivaju na razvoju u lokalnoj ekonomiji i mogućnostima zapošljavanja tokom faza izgradanje i rada, što će proizići iz direktnih i indirektnih prilika za posao. Prezentacija dokumenata i javne konsultacije organizuju se saglasno standardima Međunarodne finansijske korporacije. Ovi  planovi prezentovani su u svakom gradu i opštini kroz koje će prolaziti Moravski koridor,a poslednji među njima je grad Čačak.

Početak izgradnje Moravskog koridora očekuje se sledeće godine, a predviđeno je da  se radovi privedu kraju u novembru 2023.

Inače, Vlada Srbije planira da finansira projekat kroz zajmove različitih međunarodnih institucija. Projekat zahteva potpunu procenu uticaja na životnu sredinu i društvo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here