Ukoliko vas muče ljubavni, poslovni ili finansijski problemi, a razgovor sa prijateljima ili saradnicima ne pomaže, postoji rešenje. Soba za razbijanje oslobodiće vas stresa!

Već i sama najava za prilog emitovan nedavno na nekoj od naših televizija, delovala mi je zabrinjavajuće, a ono što sam kasnije videla, potpuno me je šokiralo.

Dvoje mladih i, kako reče novinar, preduzimljivih ljudi, otvorilo je u Beogradu prostor u kojem se bes, stres i razni emotivni problemi rešavaju razbijanjem stolova, stolica, komjutera, štampača i raznih drugih predmeta..

U razbijačkom pohodu, klijenti koriste maljeve, čekiće, bejzbol palice, šipke. Dobijaju zaštitnu opremu kako se ne bi povredili, a u posebnoj prostoriji mogu i da sekirama gađaju metu okačenu na zidu.

Moram da priznam da sam s velikim strahom gledala kako one sekire, prilično nespretno bačene, lete ka meti. Retko koja ju je pogađala, ali je zato šansa da se odbije i povredi bacača, po mom mišljenju, bila prilično velika.

I dok sam ovaj “srednjevekovni sport” gledala sa strahom, ono što je usledilo u sobi za razbijanje, potpuno me je šokiralo, ali i prilično naljutilo. Sam izgled sobe bio je uznemirujući.

Gomile slomljene plastike, stakla, drveta, “ranjeni” metalni delovi koji su jedini odoleli udarcima…Scena me je neodoljivo podsećala na rat, destrukciju i nasilje, a tačku na njenu nadrealnost stavili su “razbijači” u zaštitnoj opremi.

Neprijatno me je iznenadila njihova agresivost i odlučnost kojom su uništavali “inventar”. Bukvalno su uživali u trenutku u kojem su se , pod udarcima čekića, do juče korisni predmeti pretvarali u bezličnu masu.

Znam da njihovo “zadovoljstvo” i jeste cilj i da su ga verovatno skupo platili, znam da je sve inscenirano i bezbedno, ali nisam mogla da se pomirim s takvom bespotrebnom destruktivnošću.

Gledajući mlade ljude, pune snage i elana, nisam mogla da ne pomislim na uludo potrošen novac i energiju. Reći ćete – njihov novac, njihov izbor i u pravu ste, ali nekako ipak verujem da može drugačije, pametnije, humanije.

Zamislite samo šta su sve mogli da urade s tom snagom i odlučnošću.

Zamislite kakav su antistres program mogli da dobiju cepajući drva usamljenim i bolesnim starcima koji, u gotovo pustim selima širom Srbije, sa zebenjom čekaju zimu. Bio bi to melem za dušu i telo!

Fizička aktivnost, izbacivanje negativne energije, čist vazduh, sjajan osećaj da si pomogao drugom ljudskom biću!

Stres nestaje kao “rukom odnesen”, a ne košta ništa! Verovatno bi bili čak i nagrađeni nekim domaćim, organskim proizvodom, a osmeh zahvalnosti je zagarantovan!

Pomislite samo kako bi se dobro lečio stres boravkom u prirodi, čišćenjem otpada, korova, ambrozije, popravljanjem zapuštenih seoskih puteva i škola, košenjem trave…

Ako baš niste tip za selo i prirodu, u gradu su mogućnosti još veće. Toliko smeća, prostora koji vapi za čišćenjem i sređivanjem, toliko bespomoćnih, usamljenih ljudi kojima biste mogli ulepšati bar jedan dan.

Verovatno vam sve ovo što pišem deluje staromodno i dosadno. I jeste tako!

Staromodno verujem da nije važno samo izbaciti negativnu energiju iz sebe. Mnogo bitnije je na šta ćete je potrošiti. Da li ćete čekićem razbijati sve što vam dođe pod ruku i za to dati pare ili ćete napraviti nešto dobro i pametno i usput možda nešto i zaraditi…Izbor je, naravno, na vama, ali ja bih, staromodno, uvek izabrala ovo drugo.

Možda zato što sam jednostavno takva, što me uznemiravaju prizori poput onih iz sobe za razbijanje, što ne vidim nikakav smisao u tome, ali verovatno najviše zbog toga što se plašim da se ne bi sve završilo u ona četiri zida.

Nekako mogu da zamislim da klijenti ovog “antistres programa” i u stvarnom životu probleme rešavaju na sličan način.

Mogu da ih “vidim” kako se svađaju i tuku posle bezazlene saobraćajke, kako urlaju na komšije, svoju i tuđu decu, kako, u nastupu besa, razbijaju komad nameštaja ili kućni aparat koji im se, našao na putu.

Nisam, naravno, baš toliki idealista da verujem da bi odlazak u prirodu ili činjenje nekog dobrog dela od njih odmah napravio Gandijeve sledbenike, ali korak na tom putu bi svakako učinili.

Zato, razmislite pre nego što podlegnete reklami i pomodarstvu. Hajde da plod vašeg besa ne bude gomila uništenog nameštaja i tehničkih uređaja već uredno složen ogrev za zimu, očišćeno dečje igralište, popravljena ljuljaška i, najvažnije – osmesi onih za koje ste nešto dobro učinili. Hajde da budemo malo staromodni!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here