Sa 1.500 samoubistava godišnje, naša zemlja zauzima 13. mesto u Evropi, pište Telegraf, što je stavlja u grupu zemalja sa umerenom stopom, ali…

Ne prođe nijedan dan a da se u našoj zemlji ne dogodi makar jedno samoubistvo, a još više zabrinjava podatak da je u porastu broj mladih koji se odlučuje da digne ruku na sebe.

Vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” doc dr Ivana Stašević Karličić kaže za Telegraf.rs da mi po broju samoubistava spadamo u grupu sa umerenom stopom u Evropi, ali da je veoma važan podatak o porastu samoubistava kod mladih.

Foto: GULIVER / GETTY IMAGES , KATARZYNABIALASIEWICZ/ISTOCKPHOTO

– Po aktuelno dostupnim podacima u Srbiji godišnje se realizuje oko 1.500 samoubistava. Data stopa samoubistava svrstava Srbiju u grupu sa umerenom stopom samoubistava u Evropi, sa pozicijom na 13. mestu, i to iza razvijenih evropskih zemalja. Samoubistvo je složena psihološka pojava, relativno stabilne učestalosti, sveprisutna. Četiri osobe svakoga dana u našoj zemlji sebi oduzmu život, što je broj koji svakako zaslužuje ne smo pažnju već i angažovanje ne samo profesionalaca u domenu mentalnog zdravlja, već i čitave zajednice – navodi doc dr Stašević Karličić za Telegraf.rs.

Prema njenim rečima, samoubistvo češće čine muškarci, dok žene imaju više pokušaja.

– Veća učestalost je među starijom populacijom. Naime, svaki drugi suicid realizovala je osoba starije od 60 godinaMeđutim, veoma je važan podatak o porastu broja samoubistava kod mladih. U populaciji od 15 do 35 godina samoubistvo je jedan od tri vodeća uzroka smrti, a broj pokušaja samoubistva je daleko veći, u adolescenciji ovaj odnos je čak 50:1 – kaže naša sagovornica.

Objašnjava da se samoubistva najčešće dešavaju u populaciji osoba sa mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja:

– I to kod osoba sa depresijom, bolestima zavisnosti kao što su alkoholizam, narkomanija, zatim osobe sa šizofrenijom i one sa graničnim poremećajem ličnosti.

Da situacija nije za zanemarivanje, dokaz je i noć između nedelje i ponedeljka, kada je Hitna pomoć u Beogradu imala pet poziva roditelja dece, koja su pretila da će se ubiti.  

Jedno dete je, naime, reklo da će se ubiti, drugo je pretilo da će to isto učini, ali tako što će iseći vene, treće da će popiti veću količinu lekova…  Sve su bili stariji adolescenti…

Noć kao noć, sama po sebi, nije mogla da utiče, struka kaže da je reč o slučajnosti, ali da je to svakako bio njihov apel za pomoć.

Doc dr Ivana Stašević Karličić nam je tim povodom objasnila da je sama adolescencija je posebno osetljivo razdoblje života i odlikuju ga, osim formiranja stabilnog i trajnog identiteta, sklonost depresivnim stanjima, različiti poremećaji ponašanja, ali i autodestruktivnost, koja se manifestuje kroz samopovređivanje, sklonost rizičnim ponašanjima, kao što su zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, nebezbedni seksualni odnosi, brza vožnja, i pokušaji samoubistva.

– Bilo koji oblik autodestrukcije kod mladih ljudi, najčešće, nije usmeren protiv života, već predstavlja pokušaj odbrane od nepodnošljivih unutrašnjih stanja ili osećanja. Stoga je pravovremeno javljanje za pomoć profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja od ključnog značaja za prevenciju samoubistva – objašnjava naša sagovornica.

Znaci za alarm

Na pitanje kako prepoznati ovakva ponašanja kod dece i sprečiti da dođe do najgorih situacija, ističe da je samoubistvo u grupi mladih najčešće impulsivno, a samim tim i teško predvidivo.

– Naravno da postoje znaci upozorenja na koje roditelji, porodica, školska sredina i vršnjačka grupa moraju obratiti pažnju, a to su: povlačenje u sebe, ćutljivost, napetost, promenjivo raspoloženje, različita rizična ponašanja. Adolescenti su posebno osetljiva grupa, s obzirom na to da u skladu sa svojim uzrastom i razvojnom fazom, dramatično doživljavaju ono što im se događa, teško podnose neuspehe, odbacivanja, razdvajanja… Stvaranje atmosfere poverenja, razumevanja i tolerancije, otvorena komunikacija, prihvatanje promena, u porodičnom sistemu je baza podrške mladima, a svakako da je pomoć školskog psihologa, psihijatra i generalno zdravstvenog sistema uvek dostupna svima – podseća doc der Karličić Stašević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here