Užice – Na četranaest kilometara zapadno od Užica smešteno je brdo Kadinjača na kojem je 29. novembra 1941. godine ispisana istorija, kada su na tom mestu poginuli borci Radničkog bataljona, Posavci i Orašani braneći odstupnicu Vrhovnom štabu NOPOJ, partiznaskim odredima i partizanskoj bolnici koji su se povlačili iz Užica ka Sandzaku.

Foto: RINA

„Posmrtni ostaci branilaca Kadinjače prvobitno su bili sahranjeni u zajedničku grobnicu pored seoskog groblja, a zatim preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Kadinjače (k.808), iznad koje je 1952. godine podignuta spomen-piramida. Spomenik je napravljen od mermera „plavog toka“ iz Karana, u vidu četvorostrane piramide visoke 11 metara. Pri njegovom vrhu nalazi se urezana zvezda petokraka, a u središnjem delu na mermernim pločama uklesan je tekst „Herojima Kadinjače“ i stihovi poeme „Kadinjača“ pesnika Slavka Vukosavljevića. Povodom otkrivanja spomenika predsednik FNR Jugoslavije, Josip Broz Tito, odlikovao je Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom“, izjavio je za RINU, Goran Novaković, istoričar-kustos Narodnog muzeja u Užicu.

Foto: RINA

Kako je vreme odmicalo, sve češće se postavljalo pitanje da li je spomen – obeležje piramida dovoljan podsetnik na žrtvu koju su podneli branioci Kadinjače. Sve je ukazivalo na to da je neophodno podići novi spomenik koji bi bio centralni deo, zajedno sa piramidom i kosturnucom, jednog šireg i potpunije uređenog prostora. Nakon višegodišnjih pokušaja u vidu dogovora i konkursa, Opštinski odbor SUBNOR-a Titovo Užice poverio je realizaciju projekta Memorijalnog kompleksa Kadinjača, akademskom vajaru Miodragu Živkoviću i Aleksandru Đokiću, diplomiranom inženjeru arhitekture. Sa izgradnjom se započelo 1. jula 1977. godine.

Foto: RINA

„Kompozicija Spomenika sastavljena je iz niza elemenata, različitih oblika i veličina. Čine ga tri osnovna dela: Amfiteatar „Užička republika“, „Aleja radničkog bataljona“ i „Plato slobode“. U sklopu spomeničkog kompleksa izgrađen je prihvatni centar, tj. Spomen dom sa platoom za posetioce, česmom i parking prostorom. Osim novčanih sredstava koja su prikupljena na lokalnom i saveznom nivou, Kadinjača se gradila organizovanjem radnih akcija“, rekao je Novaković.

Foto: RINA

Memorijalni kompleks Kadinjača svečano je otvoren 23. septembra 1979. godine od strane predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, u prisustvu oko 100.000 ljudi. Za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašen je 1979. godine, a svake godine na dan 29. novembra održava se poseban komemorativni program obeležavanja godišnjice borbe na Kadinjači uz prisustvo počasnog voda vojske.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here