● Više od polovine građana Srbije zainteresovano za informacije u vezi sa korona virusom

● Četiri od pet građana smatra da vakcina protiv korona virusa ne treba da bude obavezna

● Nisko zadovoljstvo radom Kriznog štaba i još niže poverenje

Svaku drugi građanin Srbije nema poverenje u zvanične informacije koje saopštava Krizni štab za borbu protiv širenja korona virusa, a čak 73% izražava zabrinutost po pitanju daljeg toka epidemije. Visok i značajan je procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije (74%) kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu (63%) od kojih je skoro svaki drugi opisuje kao neugodnu odnosno umarajuću. Da vakcina, nakon njenog pronalaska, ne treba da bude obavezna, smatra 80% ispitanika, a zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61% stanovništva, pokazuju rezultati poslednjeg, petnaestog talasa istraživanja agencije za marketinško savetovanje i istraživanje Valicon o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

KRIZA POVERENJA U KRIZNI ŠTAB

Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba, poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost. Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije. Neposredno nakon tog događaja, krajem juna, nepoverenje u podatke iznosilo je 65%. Slične vrednosti izmerene su i u međuvremenu, a građani Srbije najveću sumnju imali su početkom septembra kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope. Situacija je i četiri meseca kasnije skoro nepromenjena a trenutno nepoverenje je i dalje visokih 67%, od čega 37% ne veruje a 30% uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih. Nasuprot njima, nalazi se 25% onih koji veruju u njih i svega 4% koji veruju u potpunosti, a isti procenat veruje drugim izvorima.

Kako četvoromesečne sumnje u kredibilitet Kriznog štaba i institucija i dalje traje, u fokusu se, usled oprečnih izjava i učestalog menjanja preporuka, našlo i pitanje zadovoljstvo građana načinom rada Kriznog štaba. Kroz četiri izmerena talasa istraživanja, od jula do septembra, vidimo da je tek svaki treći građanin zadovoljan načinom kako Krizni štab obavlja zaduženja i zadatke u vezi sa kontrolom širenja epidemije, dok većina koju čini 60% – nije zadovoljna.

Građani su izričiti i po pitanju obavezne vakcinacije protiv korona virusa, upitani da li smatraju da vakcina u Srbiji treba da bude obavezna u trenutku kada ona bude napravljena i zvanično odobrena, čak četiri od pet građana Srbije ima negativan stav. Samostalnu odluku da primi vakcinu, ukoliko ona ne bude obavezna, doneće samo 27% stanovništva u Srbiji, dok se više od polovine neće odlučiti za takav korak, a svaki peti građanin još uvek nije siguran, pokazuju rezultati kroz četiri od petnaest izmerenih talasa istraživanja agencije Valicon. U strukturi odgovora, vidimo da je skoro u svim merenjima tri puta više onih koji su sigurni u odluku da neće primiti vakcinu u poređenju sa onima koji sigurno hoće, dok su neodlučni skoro izjednačeni.

PERCEPCIJA I PREDVIĐANJE GRAĐANA SRBIJE

Visoka neizvesnost i niska mogućnost predviđanja razvoja situacije dovodi do oscilacija u pogledu predviđanja daljeg toka epidemije i optimizma kod građana. Trenutno pogoršanje u vezi daljeg razvoja epidemije previđa skoro tri od četiri građanina Srbije, od kojih 61% smatra da ide ka lošijem, a 13% ka mnogo lošijem. Poboljšanje predviđa 26% građana.

Brzina promene okolnosti u kojima se građani nalaze u velikoj meri se odražava na percepciju trenutne situacije i lični osećaj. Tako 63% građana kaže da je situacija u kojoj se trenutno nalaze više negativna, od čega je skoro polovina doživljava kao neugodnu, 11% je opisuje kao haotičnu, a 3% kao beznadežnu. Optimisti su nasuprot njih u manjini i ima ih 37%, od čega je za 23% njih situacija tek podnošljiva, a za svega 14% normalna.

PODRŠKA ZAOŠTRAVANJU MERA

Uz nisko zadovoljstvo načinom, i još manje poverenje u transparentnost rada Kriznog štaba, ocena adekvatnosti mera takođe beleži pad od 12 procentnih poena u odnosu na prethodno izmeren rezultat. Trenutno, sprovedene mere u cilju zaštite stanovništva od korona virusa kao adekvatne opisuje 44% ispitanih, da su isuviše blage smatra 33%, a ostalih 23% smatra da su trenutne mere previše stroge.

Pozitivan stav vlada i u odgovoru na pitanje u vezi sa podrškom dodatnog zaoštravanja epidemioloških mera usled povećanja broj novozaraženih. U danima kada Srbija beleži visoku stopu povećanja broja zaraženih, 61% građana pružaju podršku zaoštravanju epidemioloških mera, dok se 39% protivi skraćenju rada ugostiteljskih objekata, nošenju maski na otvorenom i drugim preventivnim merama.

POTROŠNJA I FINANSIJE

Izmerena saglasnost sa ekonomskim merama slična je kao i sa zdravstvenim. Većina, 49%, smatra da su delimično odgovarajuće, a 26% da su adekvatne, i 25% smatra da su ekonomske mere neprimerene. Međutim, uprkos podršci ekonomskim merama, najveći broj građana – 39%, kaže kako je njihova trenutna finansijska situacija već lošija u odnosu na onu pre pola godine, za 26% ona je jednaka, iako očekuje pogoršanje, dok je za 28% finansijsko stanje takođe nepromenjeno ali i ne očekuje pogoršanje, a svega 7% njih kaže kako živi bolje nego ranije.

Promena finansijske situacije posledično utiče i na promenu u obimu potrošnje, te 36% građana već sada kupuje manje nego ranije, a 24% smatra da će u narednim mesecima trošiti manje. Promene ne očekuje 28%, a viši obim potrošnje beleži se kod 13% građana Srbije. Usled izmena u obimu potrošnje, agencija Valicon istražila je u kolikoj meri su građani promenili kupovne navike u pogledu online kupovine. Tako je 29% potrošača počelo ili povećalo obim online kupovine, 45% njih nije promenilo obim kupovine online i telefonskim putem a svaki četvrti potrošač ni u situaciji povećanog epidemiološkog rizika ne poseže za ovim tipom nabavke.

KORONA VIRUS I DALJE U FOKUSU

Kako je skoro cela 2020. godina protekla u znaku virusa korona, i opšta zabrinutost među građanima je od početka epidemije visoka a trenutno je 73% građana zabrinuto, od čega je 53% u određenoj meri, a 20% jako zabrinuto. Naspram njih je 18% onih koji uglavnom nisu zabrinuti i svega 9% koji nisu zabrinuti uopšte.

Iako se kao jedina mogućnost za okončanje epidemije vidi pronalazak vakcine, njeno obavezno primanje ne uživa poverenje u srpskom društvu. Osim toga, nisko je i poverenje u nadležne koji rukovode i odgovorni su za primenu zdravstvenih mera koje mogu pomoći u kontroli epidemije, posledično i visoke zabrinutosti. U takvim okolnostima ne iznenađuje rezultat da kod više od polovine građana (54%) i dalje vlada visoko interesovanje za informacije u vezi sa korona virusom. Svega 14% nije zainteresovano a 29% možemo okarakterisati kao indiferentni prema razvoju epidemije koja je u glavnom fokusu kako domaćih tako i svetskih medija i jedna je od najzastupljenijih tema šireg društvenog okruženja.

Konstantna i jedna od najvećih briga građana, od samog početka epidemije, odnosi se na brigu za porodicu – 70%, dok strah od dužine trajanja epidemije navodi skoro svaki drugi ispitanik – 48%. Briga za zdravlje beleži pad od 4 procentna poena u poređenju sa vrednošću s početka epidemije a trenutno se nalazi na trećem mestu i iznosi 43%. Istovremeno cela planeta nalazi u uslovima izražene dinamike sa veoma niskom mogućnosti predviđanja usled velikog broja nepoznatih, pa dobijeni rezultati ne iznenađuju. Visoka zainteresovanostza korona virus te sumnje u validnost podataka koji se objavljuju jedan su od indikatora koji izazivaju negativan doživljaj i pesimistična predviđanja. Promene koje je epidemija unela u širu društvenu zajednicu mogu se posmatrati sa različitih aspekata. Agencija Valicon prati najznačajnije indikatora i javno objavljuje rezultate istraživanja, kako bi pružila svoj doprinos društvenoj zajednici i stabilizacije novonastale situacije.

Metodologija

Metodologija Istraživanje je sprovedeno na nacionalno reprezentativnom uzorku ispitanika iz Valicon online panela JaZnam.rs; Valicon poseduje najveću aktivnu bazu online panelista u regionu. Rezultati su reprezentativni za opštu populaciju Republike Srbije i regiona, starosti od 18 do 75 godina, po uzrastu, polu, edukaciji i regionu. Period anketiranja u Srbiji: I talas: 24-29. mart, n=568; II talas: 08-10. april, n=629; III talas: 22-25. april, n=504; IV talas: 14-17. maj, n=511; V talas: 29. maj – 01. jun, n=521; VI talas: 12-15. jun, n=506; VII talas: 24-27. jun, n=511; VIII talas: 09.-19. jul, n=516; IX talas: 23-27. jul, n=505; X talas: 06-09. avgust, n=515; XI talas: 21-23. avgust n=515; XII talas: 03-07. septembar, n=504; XIII talas: 18.-21 septembar, n=520; XIV talas: 2-5. oktobar, n=515; XV talas: 16-18. oktobar, n=517.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here