Lučani – „ Samoća je teška i zlobna. Dočekala sam da sama tumaram po kući koju sam gradila i stvarala sa svojim čovekom i decom.

A onda su nestajali jedno za drugim. Najveću bol mi je izazvao gubitak dece, sina i ćerke. Borili su se sa teškim bolestima, a ja gledala kako nestaju moja snaga i moje uzdanice. Bol me je ubio , savila sam se od godina i muke, ali smrt nikako ne dolazi“, reči su vremešne starice Dobrile koja broji svoje samačke dane u selu Zeoke. Društvo joj prave mačke koje i smetaju, ali i tugu blaže. Dobre komšije se nađu da donesu hranu, lek, ponešto odrade. Dani prolaze, a ona se za zimu sprema u prizemlju, nekada lepe i sređene kuće. Ne želi da ide sa svog ognjišta, želi da bude na svojoj zemlji i blizu svojih, kojih više nema.

Na inicijativu komšija Centar za socijalni rad opštine Lučani je organizovao akciju jednodnevne pomoći koju je realizovao uz pomoć Udruženja „Dragačevsko sunce“. Drva su složena, okrečen je i očišćen prostor koji se koristi za život. Dopremljene su namirnice i iznad svega pruženo je malo nade da niko ne sme biti zaboravljen i ostavljen

Ova priča je priča o humanosti na delu, kada se spoje potrebe, ljubav i razumevanje. Ovo je priča da nije samo epidemija virusa kobna za nas, mnogo je razornije ostavljanje i zaboravljanje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here