Građani Srbije su prošle godine više od trećine prihoda trošili na hranu i bezalkoholna pića, nekih 22.977 dinara, dok su duplo manje izdvajali su za stanovanje i plaćanje računa 11.182 dinara, pokazala je Anketa o ličnoj potrošnji u 2019. Republičkog zavoda za statistiku.

Na transport je išlo više od 6.000 dinara, za zdravlje jedna porodica prosečno je izdvajala tek 2.990 dinara, manje nego za poštanske i telefonske usluge koje su domaćinstvo u 2019. prosečno koštali 3.566 dinara.

Više nego na zdravlje u 2019. trošilo se i na rekreaciju i kulturu – 3.448 dinara mesečno.

Ukupna lična potrošnja po domaćinstvu prošle godine bila je 67.099 dinara, dok su u isto vreme prosečni prihodi računajući i one u naturi bili 66.880 dinara mesečno.

Najveći izdatak kada se radi o hrani za domaćinstvo u Srbiji bilo je meso i mesne prerađevine, za koje je izdvajano 6.795 dinara, manje od 3.500 dinara mesečno trošilo se na mleko i jaja, dok se više novca nego za voće, na primer, trošilo na cigarete i duvan.

Za voće se mesečno trošilo 1.430 dinara, dok su izdaci za cigarete u isto vreme bili 2.412 dinara.

Ako se pogleda po regionima, Beograd je taj u kome su najveći i prihodi, ali i najveća potrošnja, dok su najniža primanja ali i troškovi bili u delovima južne i istočne Srbije.

RZS je uradio i analizu potrošnje po deciilima, gde se vidi da su najsiromašnija domaćinstva prošle godine mesečno trošila u proseku 25.329 dinara, dok je najbogatijima na ličnu potrošnju odlazio 143.301 dinar mesečno.

Više od 40.000 dinara trošilo se na hranu, dok su oni iz prvog decila za hranu izdvajali tek nešto više od 13.000 dinara.

Ogromna razlika u potrošnji između najbogatijih i najsiromašnijih u našoj zemlji se ogleda i u potrošnji na kulturu i rekreaciju gde bogati troše 100 evra mesečno a siromašni 389 dinara ili transportu gde najbogatiji izdvajaju više od 17.000 dinara u odnosu na manje od hiljadu dinara koliko za to imaju oni sa najmanjim prihodima u Srbiji.

Osim toga, 20 odsto onih sa najvećim primanjima u našoj zemlji učestvuje sa 35 odsto u ukupnoj potrošnji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here