Koliko su ljudi postali opsednuti tzv. zdravom ishranom. Nikad više mudrovanja, a nikad više bolesti izazvanih nepravilnom ishranom.

Ulazim pre nekoliko dana u tzv.prodavnicu zdrave hrane. Kažem takozvanu zato što je, kao što svi znamo, ustvari reč o prodavnici u kojoj možete da kupite namirnice “na meru”, a dobar deo njih nema nikakve veze sa zdravom ishranom. Elem, uđem ja da kupim kikiriki…

Ispred mene dvoje ljudi. Muškarac srednjih godina, u biciklističkom odelu bukvalno je pola sata birao teglicu džema i flašu soka. Milion pitanja, zagledanja deklaracije, uzimanja i vraćanja tegla i flaša.

Kad je konačno utvrdio da mu odgovara odnos voća, šećera, vode i ko zna čega još, činilo mi se da je prošla večnost, ali kraj moje “agonije” zbog 300 grama kikirikija još se nije nazirao. Na red je došla žena s detetom u kolicima. Računam, ona valjda neće dugo… Eh, kakva loša procena!

Nije, doduše, trajalo kao biranje džema i soka, ali i ona je imala bezbroj pitanja i želja. Imate li heljdu, ali ne brašno nego ljuspice, odakle je, kad je pakovana, šta piše na deklaraciji, da li imate ulje od avokada, a namaz od artičoke….?!

Uh… proklinjem trenutak kad uđoh, ali sad je gotovo! Doći će valjda red i na mene mada, kad sve ovo čujem, gotovo da me je sramota da tražim jedan obični, dosadni kikiriki.

Dok ona žena pažljivo proučava deklaraciju na nekoj flaši (valjda je u pitanju ulje od avokada), a ja upadam u stanje obamrlosti, prodavačica čini fatalnu grešku. Uzima lizalicu i pruža je dečaku u kolicima koji je, verovatno naviknut na ovakve kupovine, zadivljujuće miran.

Neeee… gotovo vrisnu majka…on ne jede slatkiše!!!

Prodavačica uz izvinjenje pokajnički vrati lizalicu u fioku, žena je prostreli pogledom u stilu “zar mom detetu da daješ taj otrov”, a mene obuze neki bes. Srećom, ovaj “incident” je bar ubrzao kupovinu pa su majka i dečak konačno krenuli ka vratima.

U pokušaju da izgladi situaciju, prodavačica maše dečaku (koji, rekla bi, ima oko godinu i po) i govori mu – doviđenjaaaa!!! Dete ne reaguje, a majka mu se slavodobitno obraća – reci baj! Dečak se nasmeja, podiže ruku, mahnu i reče – BAJ!

Zbunjena prodavačica odgovori u istom maniru, a majka na samom izlazu dobaci – Znate, gleda crtaće bez prevoda!!!

Ćutim, mada bih svašta rekla. Konačno je došao red na moj ubogi kikiriki pa ne bih da kvarim trenutak. Osećajući valjda potrebu da se opravda, prodavačica mi se poverava – ma, tako i moja snaja ne daje detetu ništa slatko, ali neće im ništa biti od jedne lizalice, zar ne?! Neuverljivo se smešim i odgovaram – naravno!

Opsesija zdravom hranom 

Na putu do kuće razmišljam o tome koliko su ljudi postali opsednuti tzv. zdravom ishranom. Nikad više mudrovanja, merenja, ispitivanja svih mogućih sastojaka namirnica koje svakodnevno kupujemo, a s druge strane, nikad više bolesti izazvanih nepravilnom i prekomernom ishranom.

Bukvalno smo bombardovani savetima, rezultatima raznoraznih istraživanja, novootkrivenim “istinama” o namirnicama koje godinama koristimo.

I nije da ja to sve ignorišem. Naprotiv, čitam svašta, često i poslušam savete, kupujem ponekad “čudotvorne” lekove iz prirode i hranu koja dolazi sa drugih meridijana. Problem je, međutim, u tome što posle nekog vremena shvatite da ono što su vam juče nudili kao super zdravu hranu, već sutra može da postane mrski neprijatelj (gotovo kao ona lizalica koju je prodavačica nesmotreno ponudila detetu)!!!

Margarin je, primera radi, pre 20-ak godina smatran zdravijim izborom od maslaca. Danas samo što mu na pakovanje ne stave onu oznaku za otrov! Isto je i sa uljem i mašću.

Mleko je bilo namirnica broj jedan, zdrava, neophodna, poželjna. Danas se, međutim, više priča o netoleranciji na laktozu nego o korisnim sastojcima belog napitka! I naravno, sve je više onih koji ga uopšte ne piju ili kupuju veganske varijante – sojino, bademovo, kokosovo…

Meso je posebna priča! Od uobičajene namirnice postalo je simbol sukoba zagovornika tradicionalnog i modernog načina ishrane, ali i života uopšte! Dok ga vegetarijanci ili modernije – vegani, vide kao izvor svih bolesti i nesreća koje su nas snašle, tradicionalisti se ni po koju cenu ne odriču pečenja, roštilja i mezetluka…

Prkose jedni drugima, preteruju i koriste svaku priliku da ljude oko sebe ubeđuju u ispravnost vlastitih odluka i izbora.

To isto čine zagovornici raznih dijeta i alternativnih načina života i ishrane! Što je slavnija i poznatija ličnost koja ih promoviše, to su, naravno i popularniji.

Svašta se tu moglo čuti i videti, a posle mega popularnih dijeta, poput Atkinsonove i hrono, na red je došla i autofagija! Za one koji možda ne znaju o čemu se radi, reč je ustvari o nekoj vrsti gladovanja, tj. o neuzimanju hrane bar 16 sati u toku dana. Termin je kod nas postao poznat onda kada je Novak Đoković potvrdio da je primenjuje, a ubrzo su i neke druge poznate (doduše, ne tako slavne) ličnosti počele da je javno propagiraju!

Razmišljam nešto… Pa, ja to, nesvesno, primenjujem već godinama tako što zaboravljam ili ne stignem da doručkujem! Konačno mogu da zapušim usta svima koji su me kritikovali da, time što ponekad “doručkujem” u 3.00 popodne, ozbiljno ugrožavam vlastito zdravlje!

Eto… vidite da sam ustvari činila suprotno!

Šalu na stranu! Pre nego što poslušate savet ili primenite neku “čudotvornu” dijetu, imajte na umu da slavne i poznate ličnosti koje ih propagiraju, imaju iza sebe čitave timove koji brinu o njihovom zdravlju i pravilnom unosu svih neophodnih namirnica. Vi to sigurno nemate i zato budite oprezni!

Takođe, pre nego što potpuno izbacite neku namirnicu iz jelovnika, proverite svoje zdravlje i potražite savet pravog stručnjaka!

Što se mene tiče, verujem da je rešenje u umerenosti! Čovek je, po svojoj prirodi, svejed pa bi trebalo da se tako i ponaša! Da jede sve, ali umereno i ne iz dosade već kad je stvarno gladan!

Iskreno, ja pokušavam da živim baš po tom principu! Da li zbog toga ili zbog neke genetske predodređenosti, tek i danas nosim isti konfekcijski broj kao pre tridesetak godina kad sam završila osnovnu školu!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here