Košarkaška javnost Čačka, i ne samo Čačka, nije ostala ravnodušna nakon što je Mozzart Sport objavio vest da Stefan Birčević trenira u dvorani kraj Morave. Vlasnik reprezentativnih odličja, sa tri najveća globalna takmičenja, još uvek nije stavio paraf na ugovor sa Borcem, ali veruje se da je to pitanje dana.

Da podsetimo, do juče, Borac je imao jednu pobedu u ABA ligi, ali je meč Borac – Primorska registrovan službenim rezultatom (20:0) u korist Čačana, a do kraja polusezone izabranike Marka Marinovića očekuju četiri bitne utakmice.

Potencijalno angažovanje Stefana Birčevića govori u prilog nameri da Čačani ne žele samo puki opstanak u regionalnoj ligi već i bolji plasman na tabeli. U pauzi između treninga, sa osvajačem srebrnih medalja na EP, SP i OI, kao i dva trofeja sa Partizanom, porazgovarali smo o „crno – belima“, reprezentaciji, Borcu, pauzi, Evroligi…

Epidemija virusa korona prekinula je takmičenja u minuloj sezoni. Potom je došlo do rastanka sa Partizanom. Zbog čega?

„Imali smo fenomenalnu sezonu, obezbeđenu prednost domaćeg parketa, koju je prekinula pandemija Covid – 19. I sada mislim da smo učešće u Evroligi imali u džepu, bili smo na korak od plasmana. Sa Partizanom sam imao ugovor, Partizanovac sam i osećao sam se kao u svom domu. Potom su se izdešavale čudne stvari, nisam uvređen, ali bilo je normalno da mi se već u junu saopšti šta mi se sprema. Bilo je pomalo bezobrazno poslati mejl o raskidu ugovora, poslednjeg dana, 15. jula. Tek nakon mejla usledio je telefonski poziv. Nisam bio ljut, to je njihovo pravo. E sad, i nisu imali pravo jer sam imao potraživanja prema klubu koja su kasnije „ispeglana“. Tokom karijere sam se trudio da vrata nikad ne zatvaram nogom, nekako sam uvek do rešenja dolazio zaobilaznim putem“, kaže  Birčević.

 Imali ste ponude, pre raskida ugovora sa Partizanom, da nastavite karijeru u inostranstvu?

„Jesam, ali nisam ih uzimao u razmatranje jer sam očekivao da nastavim saradnju i posao koji smo započeli u Partizanu. Već sam rekao da sam Partizanovac i da sam se osećao kao u svom domu“.

Usledila je pauza. Kako ste je iskoristili?

„Uživao sam sa porodicom. Potom, radio sam na sebi, išao u teretanu, radio na fizičkoj spremi, dovodeći svoje telo u stanje da u narednim godinama svoje karijere ne razmišljam o povredama. Pauzica je prijala jer minulih godina nisam imao slobodne dane. Ili sam imao klupske ili reprezentativne obaveze. Generalno, ne žalim za bilo čim, biće još dobrih sezona“.

Reprezentacija Srbije imala je kvalifikacione „prozore“. Doživela je jedan poraz, a potom pobedu. Kako gledate na igru i poslednja dva rezultata?

„Narod u Srbiji voli košarku i naviknut je na dobre rezultate. Sećam se 2014. godine, i pored tih navika, niko nije očekivao dobar rezultat od nas. Sve smo demantovali osvojenom srebrnom medaljom. I sada će biti sve u redu, plasiraćemo se na kontinentalno prvenstvo. Orlovi, igrači i treneri imaju pritisak, ali i moraju da imaju jer su svesni čiji grb i dres nose. Reprezentacija Srbije i eks Jugoslavije je godinama, decenijama, unazad bila ponos naroda i države. Sve to obavezuje, traži veliku odgovornost kada se igra za reprezentaciju“.

Kada smo kod reprezentacije da li ste među Orlovima dali završnu reč?

„Mislim da smo zajedničkim snagama od 2014. do 2019 . godine vratili nacionalni tim tamo gde mu je mesto. Žao mi je što minula godina nije bila krunisana sa još jednom medaljom. Neke stvari se nisu poklopile. Sad, nikada se ne predajem, uvek se nadam, trudim se da iz sebe izvučem najbolje…Nikad sebe ne otpisujem jer ukoliko budem potreban tu sam, ali postoje ljudi koji o tome odlučuju. Tu su Savez, selektor, nisam pozvan da donosim odluke“.

Imate određene zamerke kada je KLS takmičenje u pitanju?

„Nije baš moj delokrug, ali dobronamerno glasno razmišljam. Klubovi koji ne igraju ABA 2, ABA ligu, već samo KLS moraju da šansu daju našim mladim igračima. Potrebna je prilika za dokazivanje, razvoj, kako bi mlad igrač stigao do naših većih ekipa, a kasnije i reprezentativnog dresa. Nije dovoljno da mlad košarkaš samo trenira, potrebna mu je minutaža na utakmici da bi ostvario svoje ciljeve“.

U neku ruku dotakli smo se broja stranaca u našim ekipama.

„Meni je uvek u glavi tim Partizana koji je vodio Dule Vujošević i koji je otišao na Fajnal for. Od stranaca su bili Bo Mekejleb, Roberts i Veseli koji je naš. Nikada nije bilo više od dva, tri stranca, a Partizan je bio najjači. Nešto slično bilo je i prošle godine, navijači su to prepoznali i punili Arenu. Niko nema ništa protiv stranaca, srpski igrači odlaze u inostranstvo, i tamo smo stranci, ali je lepše videti da neki naš igrač dominira. Uostalom mi smo bili ti koji su ’izvozili’ kvalitetne košarkaše“.

Korona i košarka?

„Ne samo košarka. Korona i celokupan sport, život…Gledam Ligu šampiona i sve mi je tužno. Dobro, prati se na televiziji, ali nije to to. Košarkaški klubovi koji imaju publiku u dvoranama, Partizan i Borac, mnogo su pogođeni. Njima je publika šesti igrač, i to nije fraza. Navijači su motiv za igrača, daju mu dodatni žar da prebaci svoje mogućnosti“.

Već nekoliko dana ste u Čačku, trenirate sa ekipom Borca, a Čačani jedva čekaju vaš paraf. Šta možete reći?

„Sa Markom Marinovićem Malinom sam veliki prijatelj. Igrali smo zajedno u Radničkom iz Kragujevca. Znam kakav je bio igrač, kakav je čovek, koliko je znao košarku, koliko nam je tada pomagao. Sad znanje prenosi na mlade momke iz Borca. Svi odrađuju dobar posao bez obzira na neke poraze koji su posledica nesrećnih okolnosti. Ne vidim meč gde su podbacili i svaki navijač kluba mora biti ponosan na ove momke. Odlično rade, bore se, imaju znanje i pitanje je časa kada će da prelome“.

U vaš život ulazi još jedan košarkaški klub koji se zove Borac?

„Ako aludirate na Borac iz Lazarevca, gde imam funkciju sportskog direktora, to je bila ptijateljska želja da pomognem. Klub smo osnovali moj prvi trener Dušan Stevanović, moj zet i ja. Želeli smo da ove godine uozbiljimo rad, napravili smo odličnu upravu sa Vladimirom Ilićem kao predsednikom, odličan sastav…Godina je, zbog korone, bila pogrešna. Nakon dva kola takmičenje je prekinuto. Cilj ostaje, to je Prva ’B’ liga, imamo tim, dobre uslove u Lazarevcu, ali da li će se korona isprečiti, nadam se da neće“.

Ako se vratimo elitnijim takmičenjima koga vidite kao najozbiljnije kandidate za F4 Evrolige?

„To je uvek teško pitanje. Najveće šanse dajem Barseloni, sa Jasikevičijusom i Mirotićem, kao najvećem favoritu. Potom, Efes koji ne liči na onaj od minule godine i sa Vasom Micićem u timu. Real, bez ozira na uspone i padove, ali sa igračima koji uvek mogu da ubace po 100 poena. Četvrti se traži, Bajern deluje odlično, CSKA naravno, ali iznenađenja su moguća“.

I ABA liga za kraj. Po vašem mišljenju ko će na tron?

„Tu je situacija jasnija. Uvek je tu Zvezda, Olimpija Cedevita, Mornar koji igra dobro, klub iz Laktaša je dobar… Budućnost, naravno. Partizan očekuje težak zadatak, sa pet poraza, da nadoknadi sve. Generalno svi timovi su tu negde po kvalitetu. U obzir treba uzeti izostanak publike, Zvezdine igre na dva fronta, sve je moguće“.

Do kraja polusezone Borac očekuju utakmice sa Zadrom, Splitom, Mornarom i Cibonom.

„Borac nije mogao da dobije lošiji raspored. Bio je očajan na početku, a sada se u svaki duel ulazi sa željom za trijumfom. Svaki meč mora da se, žargonski rečeno, napadne“, zaključio je Stefan Birčević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here