Kako je kovid promenio naš odnos prema hrani

Prehrambena industrija je dobro izdržala krizu izazvanu pandemijom. Uz suzbijanje korone, prioritetan zadatak je i obezbeđivanje sigurnog snabdevanja prehrambenim proizvodima. Međutim, pokazalo se da je stabilnost prehrambenog sektora dugoročan izazov.

Kovid kriza se nije pretvorila u krizu hrane. Međutim, oni koji snabdevaju restorane i hotele, a među kojima je najviše malih proizvođača, teško su pogođeni.

“Pričamo pre svega o proizvođačima hrane gde 90 odsto svojih proizvoda plasiraju na Horeka tržištima. Na primer, pojavio se višak goveđeg mesa na tržištu što je veliki problem za farmere i za proizvođače mesa. Sada se da kažem pravi neka strategija, odnosno gledaju se izlazi gde to meso može da se proda”, kaže Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju hrane.

Jedno britansko istraživanje ukazuje da kupci sada najviše cene čistoću i sigurnost kupovine. Beskontaktno plaćanje i dostava postaju značajniji od tradicionalne kupovine.

Više nego ranije kupci danas vode računa o cenama proizvoda, a sve više se vraćaju i pripremi hrane kod kuće.

“U Velikoj Britaniji većina potrošača, čak njih 94 odsto, očekuje da će kovid 19 uticati na njihovo ponašanje još dva meseca nakon završetka epidemije, četvrtina procenjuje da će postkovid sindrom da ih drži još osam meseci, a 21 odsto veruje da će se po novousvojenim pravilima ponašati duže od 12 meseci”, kaže Čarls Benks, stručnjak za hranu iz Velike Britanije.

Slično razmišljaju i naši potrošači.

“To postaje jedna nova realnost za celokupnu prehrambenu industriju koja sada treba da se na neki način prilagodi novom načinu, ne samo isporuke nego i koncipiranja hrane za tako nešto”, kaže prof. Branislav Nedović sa Poljoprivrednog fakulteta.

Srbiji je iz evropskog poljoprivrednog fonda na raspolaganju 175 miliona evra, a Evropska unija obezbedila je i dodatan novac za ublažavanje posledica kovida.

“Kao neko ko dolazi iz Poljske, veoma dobro znam koliko je važna podrška u pretpristupnom periodu, pomoć u prilagođavanju evropskim standardima, razvoju poljoprivrednih kompanija i sektora hrane. Snažno vas podstiče da koristite fondove koje je Evropska unija dodatno obezbedila za ublažavnja posledica kovida”, kaže Januš Vojćehovski, evropski komesar za poljoprivredu.

Sa preko tri milijarde evra, hrana je prošle godine činila 18,5 odsto našeg izvoza. Uz dodatna ulaganja u visokotehnološku i održivu proizvodnju, organsku i hranu za potrošače sa specifičnim potrebama, taj rezultat bi mogao biti i bolji.