Čačak – Georgije (Milisav Dobrosavljević) koji je duže od pola stoleća stolovao u manastiru kablarskom Blagoveštenje kod Ovčar Banje upokojio se jutros Gospodu u Junkovcu kod Topole. Ispraćaj će, rekli su nam njegovi prijatelji iz Banje, biti sutra a sahrana na mesnom groblju u Natalincima.

Ovaj mudri arhimandrit duže od pola veka vodio je bogomolju na kablarskoj steni i bio izopšten 2015. jer nije uvažio odluku SPC da se odrekne od sestrinstva koje je živelo tu.

Foto: RINA

On je predstavnike eparhije molio da se dozvoli ostanak monahinji Fevroniji i manastirskim pomoćnicama, ali mu je odgovoreno da je monahinja raščinjena, da to ne dolazi u obzir i da se vladičanska mora poštovati. To starom igumanu ne bude pravo, pa posle sedam decenija danonoćnog molitvanja napustio je bogomolju i potraži privatni konak.

Georgije je još kao dečak stupio u manastir i tu, pod okriljem Srpske pravoslavne crkve proveo čak 69 godina, dok nije, 2015, bio udaljen. Od tada je jedno vreme sa malobrojnim sestrinstvom boravio najpre u okolini Niša, a zatim se skućio u Junkovcu kod Topole, gde je na malenom imanju napravio novi oltar i drugo kućište.

Pored njega, u obitelji su sada raščinjena kaluđerica Fevronija (Marija Mirković) i iskušenica Stanimirka Peruničić, gaje zeleniš u baštici i ispomažu se sa 20.000 dinara igumanove penzije. Fevroniji je bilo zamereno da se mnogo vezala za igumana u Blagoveštenju.

 „Uvek sam želela da budem jedan običan, jednostavan i prost čovek, u službi Bogu i svom rodu. Trideset od svojih 50 godina godina živela sam u manastiru, srcem i dušom, zavetovala sam se da ću gledati i slušati igumana. I da se opet rodim, opet bih istim putem krenula. Oni su mene zvali na sud i raščinili po njihovom, ali ja nisam dala zavet ljudima nego Bogu. On sve zna. Taj predmet ostavila sam zatvorenim za zemaljski sud i pred Bogom ćemo reći sve. I, evo, uspeli smo da se snađemo uz pomoć dobrih ljudi koji nisu ni znali ko smo mi, niti mi ko su oni. Čuli su za nas, molili su da pomoć primimo“, rekla je mati Fevronija za RINU.

Georgije je inače, decenijama drugovao sa znamenitim srpskim patrijarhom Pavlom, koji je upravo u Blagoveštenju na kablarskim stenama, zamonašem daleke 1947. godine.

„ Jednom u Blagoveštenju sednemo za trpezu Njegova svetost Pavle, vladika šabački Jovan Velimirović, inače sinovac Nikolajev, i Simo, teolog iz Studenice. Pavle jede ribu, a nas trojica dvisku, koju je Jovan doneo u kolima, neko mu priložio. Kažem Jovanu: „Preosvećeni, dobro je ovo pečenje”. „Dobro, dobro”, uzvrati mi. Opet ja: „Ali, teško se guta, suvoparno je”. Na to se uključi patrijarh Pavle: „Sad ćete vi postati mučenici jedući to suvoparno pečenje”, pa dozva monahinju i reče joj: „Melanija, donesider im vina”, prepričavao je Georgije.

Georgije je imao običaj da u Ovčar Banji sedne na voz i ode u Crnu Goru, kod svog prijatelja Mardarija Šišovića (1919–2006), koji je četiri decenije bio na čelu manastira Reževići, kod Petrovca.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here