Ljubiša Milivojević (49), koji živi u Portlandu, u američkoj državi Oregon, prvi je Srbin zdravstveni radnik u SAD koji je primio “Fajzer-Bajontekovu” vakcinu!

On je vakcinisan u četvrtak u bolnici OHSU, u kojoj radi, a sada je otkrio kako je izgledao sam proces imunizacije, da li ga je bolelo, šta je osetio nakon primanja vakcine i kako se oseća.

Foto: Privatna arhiva/Kurir

“Bolnica je u ponedeljak zaposlenima dostavila upitnik u kojem je trebalo da navedemo svoje ime, prezime, da odgovorimo koje smo rase i da li želimo da primimo vakcinu. U sredu se već krenulo s vakcinacijom. U četvrtak me je telefonom oko podneva pozvala šefica. Pitala me je: ‘Možeš li doći da primiš vakcinu?’ Bio mi je slobodan dan. Rekao sam da mogu. Zakazali su mi u 15 časova, a već u 15.15 sati sam krenuo kući”, priča Ljubiša.

On je, inače, poreklom iz Konjica u Hercegovini, živeo je godinama i u Srbiji, a u Oregon je došao 1997. godine. U bolnici OHSU radi na transportu pacijenata u bolnici, pa i onih obolelih od kovida 19.

Kaže da se uopšte nije razmišljao da li da primi vakcinu i da je sam proces imunizacije u bolnici odlično organizovan.

“Napravili su tri punkta koja se moraju proći pre vakcinacije. Na prvom kažete ime, a onda nakon 10 metara vas čeka drugi punkt, na kojem se uzima identifikacioni broj zaposlenog. Nekih 15-20 metara dalje vas obaveštavaju da nakon vakcine morate da sačekate u posebnoj prostoriji 15 minuta zbog potencijalnih nuspojava. Tek potom sledi ulazak u sobu za vakcinaciju”, navodi on.

Sve je prošlo, kako kaže, veoma brzo.

“Nije me ništa bolelo. Jedino jutros (dan nakon primanja vakcine) osećam blagi bol u ruci, kao, na primer, nakon vakcine posle gripa. Oko uboda je malo crvenilo, ali je to sve normalno”, kaže on sa osmehom.

IZVOR: KURIR/PRIVATNA ARHIVA

U bolnici u kojoj radi, kako kaže, ima 17.000 zaposlenih, a za sada je nabavljeno tek oko 900 doza, pre svega za zaposlene koji su u direktnom kontaktu s pacijentima:

“Slabije sam u kontaktu sa pacijentima koji su na respiratoru. Većina su blaži slučajevi, pa ih vozim na CT skener, magnetnu rezonancu, preglede… Video sam svašta i za mene ne postoji dilema. Jedino vakcina može da zaustavi ovo ludilo”.

“Verujem u medicinu i dobre namere”

Ljubiša u Portlandu živi sa suprugom koja je iz Lazarevca i sa njom ima dve ćerkice od osam i 14 godina. Kaže da je supruga malo više brinula od njega oko vakcinacije.

“Nisam se preopterećivao, ali blaga bojazan uvek postoji, s obzirom da je vakcina brzo napravljena. Međutim, ja verujem u medicinu i dobre namere. Supruga koja se možda malo više brinula, takođe će najverovatnije primiti vakcinu kasnije, jer i ona radi u bolnici, kao kuvar “, kaže on.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here