Kapetan prve klase Dragomir Grujović (60) iz Čačka poslednji je oficir Jugoslovenske narodne armije kojem eksjugoslovenska republika još sudi pod optužbom za ratni zločin, ali ni tri decenije kasnije ne odmakoše od početka.

On je krajem juna 1991, kao stariji vodnik u skladištu JNA gde je čuvano 7,5 miliona litara goriva, u Mokronogu kod Novog Mesta u Sloveniji, zapretio da će pola dežele dići u vazduh ako bude bio napadnut od strane Teritorijalne odbrane Slovenije, i u vatrenom dvoboju ranio pretpostavljenog kapetana Branimira Furlana, Slovenca.

Grujović desno – Foto: G. Otašević

Grujović je sačuvao i skladište i vojsku (45 vojnika iz raznih jugoslovenskih republika), Furlan je ostao živ i kasnije postao načelnik Generalštaba Vojske Slovenije, a Grujović živi svoje penzionerske dane u rodnom Čačku.

I ne sekira se odveć, iako je Sud u Novom Mestu još pre četvrt veka odredio pritvor za njega, a Interpol u međuvremenu raspisao dve poternice. Terete ga za ratni zločin i pokušaj ubistva, sve po Krivičnom zakonu SFRJ iz 1976. godine, kojoj je Slovenija u separatističkom ratu 1991. okrenula leđa.

Najnoviji pretres održan je početkom decembra 2020. u Okružnom sudu u Novom Mestu, pred većem sudije Natalije Picek Kink, gde je optužnicu zastupao tužilac Igor Vertuš a Grujovića, po službenoj dužnosti, branio Borut Škerlj iz Novog Mesta. Evo kako je to izgledalo po sudskom zapisniku do kojeg je došla „Politika”…

Predsednica senata (veća) počinje zasedanje i konstatuje da su pristupili svi pozvani, izuzev optuženog za kojim je raspisana poternica.

Konstatuje se da je optuženi 17. avgusta 2020. poslao sudu pisani odgovor i daje saglasnost da se glavni postupak obavi bez njegovog prisustva pri čemu njegov odgovor glasi: „I do sada ste sudski postupak vodili bez mog prisustva, i radite kako vi mislite. Za mene je važno da sam sačuvao sve vojnike i sredstva, i moja savest je čista”.

Okružni državni tužilac navodi da tužilaštvo njegov odgovor ne smatra kao njegovu saglasnost za održavanje glavnog postupka bez njegovog prisustva, već da mu je svejedno šta se u Okružnom sudu u Novom Mestu događa. Kao drugo, s obzirom na to da se optuženom na teret stavljaju dva teška krivična dela, i da su odbrana optuženog i izjava oštećenog Branimira Furlana dijametralno suprotni, smatra da je potrebno prisustvo optuženoga.

Škerlj: „Kao branilac moram odgovoriti na stavove tužilaštva. Dragomir Grujović se slaže da se postupak vodi bez njegovog prisustva. Dao je odgovor u pisanom obliku, tvrdi da u njegovom postupanju ne postoji nikakvo krivično delo, već da je svojim ponašanjem odbranio sve vojnike i da je njegova savest čista.

Odbrana smatra da nijedna optužba posebno, po standardima današnjeg krivičnog prava, ne bi mogla da opstane pred sudom, jer nema osnovnih obeležja krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva po članu 142. KZ SFRJ.

Određeni su mu pritvor i raspisana poternica što fizički onemogućuje dolazak Grujovića na suđenje. Ulazak na područje EU za njega bi značio hapšenje i oduzimanje slobode, najmanje za jedan mesec. Na kraju, odbrana mora usmeriti sud na presude Haškog tribunala u slučajevima krivičnih dela ratnih zločina na području Jugoslavije.

Tamo je oblikovana opširna sudska praksa i bez dvoumljenja jasno je da ratni zločin nije izvršen. Odbrana upozorava na nedopustivu dužinu trajanja postupka i kršenje ljudskih prava Dragomira Grujovića i predlaže da sud izvede glavnu odbranu i zaključi postupak”.

Glavni pretres se održava bez prisustva optuženog, odlučilo je veće, predsednica je predstavila članove veća. Branilac je zahtevao da se troje porotnika prethodno izjasni da li su bili, u času osamostaljenja Slovenije, pripadnici civilne zaštite, teritorijalne odbrane u policiji ili manevarskim jedinicama, ali su oni, Marjan Dular, Anton Dajčman i Martina Legan Janžekovič izjavili da nisu.

Branilac je istakao da ima prigovor pravne prirode protiv optužnice.

„Sastavljena je na način u okviru sudske prakse u devedesetim godinama prošlog veka. Nema nijednog konkretnog dokaza krivičnih dela, nema nikakvih podataka o tome, niti aktivne opasnosti po mesno stanovništvo. Naprotiv, Grujović je u tom vremenu imao dobre veze sa susedima, organizovao je prijem i slanje pošte i prijem hrane, dozvolio je vojnicima da napuste jedinicu, onima koji su predali oružje. Strah je prouzrokovao samo neko treći, koji je obavestio javnost o zaoštrenoj situaciji u skladištu Mokronog”.

Tužilac je, sa svoje strane, naveo da je optuženi pucao u Furlana s namerom da ga ubije, samo ga je ranio i to je ostalo na pokušaju. „Navodi odbrane da se to dogodilo za vreme ratnog stanja nemaju veze sa tim događajem, jer je ovo bilo krivično delo kojeg je jedan pripadnik JNA učinio na štetu drugog pripadnika iste vojske”.

Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 11. februar 2021. a zatim 11. mart.

U toku ovog sukoba, juna 1991, predsednik Slovenije, Milan Kučan, nudio je Grujoviću telefonom 500.000 maraka ako preda skladište, ali je ovaj to odbio bez dvoumljenja. U Mokronogu niko nije poginuo a odbrana ima svedočenje ljudi iz susedstva koji su za vreme blokade skladišta više puta dolazili na kafu kod Grujovića i prijateljski razgovor. I vraćali se bezbedno svojim kućama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here