Dok građani odlučuju da li da prime vakcinu protiv koronavirusa, stručnjaci kažu da nema mesta strahu. Od šest vakcina različitih proizvođača koje su upotrebi u svetu, u Srbiju su stigle tri.

Pandemija koronavirusa u Srbiji dosad je odnela 3.730 života, a od početka pandemije zarazilo se više od 371.000 ljudi.

Deo javnosti skepetičan je prema vakcinaciji, dok drugi smatraju da će nam to omogućiti da se vratimo normalnom životu.

Prve količina vakcina stiglesu krajem prošle godine, a od 11. januara građani mogu preko portala E-uprave da se prijave na vakcinaciju, moguća je prijava i preko kol-centra.

Počela je i vakcinacija građana starijih od 75 godina, a prethodno su vakcinisani stanari i osoblje geronotoloških centara, deo zdravstvenih radnika i državnog vrha.

U Srbiji su do sada odobrene tri vakcine iako se na portalu E-uprave građani biraju između vakcina pet proizvođača koje se upotrebljavaju u svetu.

To su američke “Fajzer-Biontek” i “Moderna”, ruska “Sputnjik”, kineska “Sinofarm” i britanska “Astra-Zeneka”. Pojedine zemlje nanjavile su nabavku i vakcina kompanije “Sinovak” koja se ne nalazi u ponudi na portalu E-uprave.

Fajzer-Biontek i Moderna

“Fajzerova” vakcina, prva je stigla u Srbiju, zahteva posebne uslove ne samo transporta nego i skladištenja od čak minus 80 stepeni.

Stručnjaci “Fajzerovu” vakcinu ocenjuju kao jednu oda najpouzdanijih jer ne postoji opasnost da se novi genetički materijal unosi u organizam, jer nema gena.

I kod “Fajzerove” i “Modernine” vakcine reč je o samo jednoj informaciji koja se predaje ćeliji kako bi sama sintetisala protein koji treba da stimuliše imunski odgovor domaćina što će organizmu dati već pripremljen odgovor ukoliko dođe u kontakt sa virusom.

Tokom kliničkog ispitivanja delotvornost “Fajzerove” vakcine dostigla je 95 odsto, a slično se pokazala i “Modernina”.

Ipak, trudnicama se ne savetuje da prime “Fajzerovu” vakcinu, jer nisu bile uključene u završnu, treću fazu tesiranja. Takođe, nije preporučljiva za osobe sklone jakim alergijskim reakcijama.

Prednost “Modernine” vakcine, koja još nije dostupna u Srbiji, u odnosu na “Fajzerovu” je što se čuva na minus 20 stepeni Celzijusovih.

Sputnjik

Za razliku od “Fajzer-Biontekove” i Modernine vakcine, ruski “sputnjik” se dobija rekombinacijom genetičkog materijala adenovirusa i gena koji kodira najpovršniju strukturu sars koronavirusa 2 koji je značajan u uspostavljanju virusne infekcije.

Ovakva vakcina dalje stimuliše imunski odgovor da već unapred pripremi i antitela i ćelijski imunski odgovor za susret sa virusom.

Kako tvrde stručnjaci, delotvornost se kreće između 85 i 91,5 odsto slučajeva.

Iako je ova vakcina u upotrebi u Rusiji, i pored Srbije u još nekim zemljama, još je nije odobrila Evropska agencija za lekove.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će u utorak stići 250.000 doza ruskih vakcina.

Sinofarm

Mada se poslednjih dana u svetskim medijima mnogo više izveštavalo o vakcini kineskog “Sinovaka” zbog različitih procenta efiksanosti dobijenih u istraživanjima u Brazilu i Turskoj, u Srbiju je stigla vakcina “Sinofarma”.

Reč je o klasičnoj vakcini, koja je napravljena po starom principu, odnosno od umrtvljenog virusa.

Vakcina “Sinovaka” u ranim istraživanjima u Turskoj pokaza je efikasnost od 91,25 odsto, uz mogućnost da poraste na osnovu podataka ispitivanja u kasnoj fazi.

Istraživanje Instituta Butantan u Brazilu dalo je efikasnost od 50,38 odsto što je skoro 30 manje u odnosu na prvobitna istraživanja.

Ista ispitivanja su, međutim potvrdila da je “Sinovakova” vakcina i dalje 100 odsto efikasna u blokiranju teških slučajeva.

Astra-Zeneka

Građanima Srbije na potalu E-uprava omogućeno je i da izaberu vakcinu britanske “Astra-Zeneke”, mada još nije poznato kada će stići u zemlju.

Takozvana, oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji sadrži deo koronavirusa – šiljasti protein.

Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein koronavirusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim koronavirusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.

Tokom kliničkog ispitivanja pokazala je delotvornost između 62 i 90 odsto, a niko od dobrovoljaca nije zahtevao bolničko lečenje niti se zarazio koronavirusom. 

Prednost “Astra-Zeneke” i “Sputnjika” u odnosu na američke vakcine je što mogu da se čuvaju na temepraturi na kojoj se drže namirnice u frižideru. 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here