Koji kadar nedostaje na tržištu rada Srbije?

Prethodna godina obeležena je pandemijom virusa kovid 19 koja je imala veliki uticaj na tržište rada u Srbiji.

Tokom vanrednog stanja tržište rada u Srbiji bilo je u zastoju, ali nakon njegovo ukidanja počelo je prilagođavanje novonastaloj situaciji. Novine u poslovanju usled epidemioloških mera jesu to da je akcenat stavljen na rad od kuće, a na listi najtraženijih zanimanja našle su se pozicije poput prodavaca, kurira/dostavljača, ali i radnika u kontakt-centrima.

Uprkos situaciji, po podacima sajta Poslovi infostud 2020. godina završena je uz 41.902 mogućnosti za zaposlenje, što je pad od 14% naspram 2019. godine. Sa druge strane, povećan je broj korisnika koji su bili u potrazi za prvim ili novim poslom za 4%, gde ih je u prethodnoj godini ukupno bilo 228.200. Takođe za razliku od 2019. godine, u godini za nama povećao se i broj prosečnog konkurisanja, koji iznosi 83.

Na vrhu top-liste najtraženijih oblasti su se i u 2020. godini našli trgovina-prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika, magacin, građevina, transport i pozivni centri. Kada se govori o pojedinačnim radnim pozicijama, najveću mogućnost za zaposlenje u prošloj godini imali su prodavci, komercijalisti, magacioneri, vozači i telefonski operateri.

IT oblast je i dalje vrlo deficitarna, te je tako poslodavcima teško da nađu kvalitetnog kandidata naročito srednjeg ili višeg senioriteta. Pozicije koje su poslodavcima u informacionim tehnologijama u ovoj godini bile najpotrebnije su JavaScript developer, Java developer, IT Help Desk, Net developer i PHP developer.

Kada govorimo o deficitu kadra, na tržištu rada u Srbiji nedostaju i mnoga zanatska zanimanja, poput frizera, kuvara, auto-mehaničara, stolara/tesara, bravara i magacionera. Za ova zanimanja, po podacima sajta Poslovi infostud, već godinama vlada veća ponuda, nego što postoji tražnja.
- U skoro 42.000 oglasa za posao, koliko ih je bilo u godini za nama, veća je potražnja za kandidatima sa srednjom stručnom spremom - čak 60%. Visoka ili viša škola je tražena u 29% raspisanih oglasa, a master svega 8%. Nasuprot tome broj kandidata koji su bili u potrazi za poslom u većoj meri čine visokokvalifikovani ljudi (50%), dok je samo četvrtina njih ima srednju stručnu spremu - navodi se u saopštenju tog sajta.
Engleski je bio najtraženiji od stranih jezika, tako je čak petina oglasa bila raspisana na ovom jeziku. U manjoj meri su bili traženi nemački, ruski i mađarski.
- Svaki četvrti kandidat, koji je konkurisao putem našeg sajta, ima više od 10 godina radnog iskustva, dok 20% čine kandidati koji imaju između pet i 10 godina iskustva. Oni koji su bili u potrazi za svojim prvim radnim mestom i koji su bez radnog iskustva čine 10% - dodaju.