Učiteljica Ruža – topao osmeh i lepa reč za svakog đaka

U izdvojenom odeljenju pranjanske škole „Ivo Andrić“  u Srezojevcima, svakoga dana nastavu pohađa četvoro mališana. Učiteljica, pedagog, roditelj i još puno toga ovoj deci je učiteljica Ruža Tomanić, za koje neki od njih kažu da je vole najviše na svetu. I to, ne bez razloga.

Svim mališanima koji nastave školovanje iz srezojevačke škole, sasvim sigurno učiteljica će ostati u najlepšem sećanju.  Već sada, oni koji su otišli često svrate ili pozovu da je čuju, a i učenici kojima sada predaje neretko se užele u danima kada škola ne radi.  Njen radni  dan počinje svakoga jutra u 5 sati.

Da bih stigla do škole menjam tri prevoza, odnosno jednim autobusom idem od kuće do pranjanske varošice, drugim od Pranjana do Teočina a trećim do Srezojevaca. Da bi đacima bilo toplo kada stignu, ložim vatru, unosim drva, do njihovog dolaska ja sam u školi  i domar i čistačica. Osim tople učionice, decu ovde svakoga jutra čeka osmeh i lepa reč – priča za GM PRESS učiteljica Ruža.

Od 7.30 kada počinje nastava Ruža je učiteljica u školi, koja je uoči njenog dolasak bila pred gašenjem. Iako škola u Srezojevcima ima samo 4 đaka, dva predškolca, po jednog prvaka i trećaka, učiteljica ne gubi nadu da će i po završetku njihovog školovanja doći nova deca koja će uživati u životu na selu.

 -Tužno je što ima malo dece, ali ovo je kao filgrantski rad, manuelna proizvodnja. Kada je u pitanju ovaj broj deceimam mogućnost da im se posvetim, radim jedan na jedan sa svakim od njih i to je velika prednost. Posvetiš im pažnju i svakog trenutka im daješ sve od sebe – kaže Ruža.

Ružin dan u školi završava se oko podneva, kada počinje privatan deo života. Kod kuće je čekaju suprug i troje dece različitog uzrasta, sa svojim željama i potrebama. Priprema ručka, rad na imanju, u štali, poslovi su koji ovoj ženi, vedrog duha ne padaju teško. Život na selu ne doživljava kao opeterećenje, već uživa svakom danu.

Ruža kaže da se nikada nije pokajala što je napustila grad.Vaspitana  da se u svakoj situaciji u životu snađe, ispoštovala je očeve reči da žensko dete mora biti školovano. Na principima kojima je ona vaspitavana, odgaja svoje tri ćerke od kojih je srednja odličan student druge godine Agronomskog fakulteta a sve tri daju doprinos u negovanju i razvoju domaćinstavu kojem žive.