Pevanje uz gusle upisano je na reprezentativnu Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra. Ovaj instrument smatra se jednim od prvih nacionalnih instrumenata, pomoću kojeg su se mnoge narodne pesme spasile od zaborava. Najčešće su uz gusle pevane tužne pesme, ali i veliki istorijski događaji. U Čačku postoji bogata tradicija izrade i sviranja gusala, a jedan od čuvara ove kulturne dragocenosti je i Jugoslav Grbović.

Jugoslav Grbović prve gusle napravio je u 8.razredu, a ljubav prema ovom instrumentu nasledio je od dede. Osim što ih pravi, uživa i u sviranju istih što, kako kaže, uopšte nije jednostavno.

,,Vrlo je teško svirati ovaj instrument. Bio je skoro kod mene jedan virtuoz na violini. Momak zaista svira maestralno, ali kada je uzeo gusle nije mogao da se sastavi,” kaže guslar, Jugoslav Grbović.

Za izradu gusala potrebno je oko 15 dana. Koriste se prirodni materijali, javorovo drvo i jareća koža, dok su strune od konjske dlake. Jugoslav pravi i filigranske detalje na drvetu, po želji kupaca.

U čačanskom kraju tradicija pevanja uz gusle bogata je i uspešno očuvana.

,,Kod nas se još uvek veoma dobro čuva ova tradicija. Imamo udruženje ,,Tanasko Rajić” u kojem se okupljaju i mladi, a organizovano je i nekoliko radionica za decu, koje su takođe bile posećene. Osim u ovom delu Srbije, guslara ima i u Vojvodini, u delovima koje naseljavaju Krajišnici”, ističe etnolog narodnog muzeja u Čačku, Snežana Šaponjić Ašanin.

Savez guslara Srbije deo je Saveza svih srpskih zemalja. Redak primer ujedinjenih jugoslovenskih zemalja oko iste ideje, očuvanja ove neobično lepe tradicije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here