Lučani, Kotraža - Izvori lekovite mineralne vode, prelepa priroda, čist vazduh i bistri planinski potoci samo su neki od potencijala seoskog turizma dragačevskog kraja. Porodica Pavlović iz dragačevskog sela Kotraža otišla je i nekoliko koraka dalje, jer i same goste uključuju u poljoprivrednu proizvodnju.
„Gosti se sve češće odlučuju da seoski odmor provedu radno , ali ono što je nama poljoprivrednicima rad, izgleda da oni doživljavaju kao razonodu. Mi se često našalimo da je to seoska teretana. Prošle godine nije bilo gosta koji nije tražio da samelje kukuruz, a žene koje su dolazile više su vremena provele u kuhinji kuvajući sarme i slatko, nego što su šetale“, kaže Miloš Pavlović.
Ovi vredni Dragačevci bave se tovom junadi, imaju svoje meso, sopstvenu proizvodnju sira i kajmaka. Domaće kokoške i jaja, bukvalno sve što proizvedu od hrane to se preradi i završi u kuhinji. Voće prerađuju u slatku zimnicu i rakiju, povrće u slanu zimnicu i kompletno su zaokružili proizvodnju . Pandemija korone mnoge je vratila selu, pa se pored onih koji potiču iz dragačevskog kraja, gosti iz Beograda i Novog Sada odlučuju da odmor provedu u Pavlovića konacima.
„ Dolaze porodice sa decom iz svih krajeva Srbije, ali ono što me iznenađuje jeste da među njima ima i dosta stranaca koji su radi da odmor provedu na selu. Mnogi su već bili ovde pa žele da ponovo budu naši gosti, a znatno više je onih koji dolaze po preporuci, poput gostiju iz Rusije, Češke i Poljske. Već su naveliko počeli da rezervišu za ovu letnju sezonu, a među njima ima i onih koji bi učestvovali u berbi maline. Iako im kažem da već imam ugovorene sezonske radnike, oni su zainteresovani da boravak u Kotraži iskoriste da nauče da beru maline, da muzu krave i da ono što uberu u našoj bašti zajedno sa Danom koja je kuvarica spreme sebi za obrok. Sve je više takvih gostiju , kaže Miloš i dodaje :
„ Bili su prošle godine bračni par iz Beograda, žena je poreklom iz Meksika i drže u prestonici restoran meksičke hrane. Oni nisu verovali koliko kukuruza i koliko sorti proizvedemo ,a oni muku muče kako bi nabavlili kukuruz za svoj restoran. Više su vremena proveli u štali nego u šetnji. Sviđa im se život na selu sa svim obavezama koje srpski seljak ima i verujete da će i to biti deo turističke ponude jer to gosti koji dolaze na selo traže“, dodaje Miloš.
Poslednjih godinu dana, usled pandemije kovida, sela su oživela. Strah od egzistencije ili izolacije mnoge je navela da raskrče svoja imanja i poseju za svoje potrebe neke od povrtarskih kultura. Dragačevski kraj ima ogromne potencijale za razvoj seoskog turizma. Potrebe naših građana smo prepoznali i ubrzano se radi na asfaltiranju seoskih putnih pravaca jer su oni žila kucavica svakog kraja. U planu je asfaltiranje deset kilometara novih puteva.
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar