Za nama je 58. Disovo proleće: Prava poezija nastaje izvan svakog zla

Završna svečanost 58. Disovog proleća održana je u petak, 28. maja u Velikoj sali
Biblioteke, a na njoj su uručena priznanja ovogodišnjim dobitnicima nagrada.
Manifestacija sa šest decenija dugom tradicijom potvrđuje pesnički kvalitet laureata,
ali i daje prostor novim naraštajima koji Disovo stvaralaštvo doživljavaju kao
nasleđe od pretka po poetskom duhu.

Ovoga maja kada se navršava 110 godina od objavljivanja prve zbirke Vladislava
Petkovića Disa „Utopljene dušeˮ niz najvećih pesnika nastavlja se imenom laureata
Stevana Tontića čija je lirika zaslužila Disovu nagradu uprkos evidentnim promenama
u poetskom izrazu ili možda baš zahvaljujući njima. Od mladalačke začuđenosti svetom,
preko rezignacije i melanholije uslovljene usvojenim tragičkim iskustvom, do okretanja
pogleda prema visinama Tontićev pesnički glas uvek je ostao prepoznatljiv i
samosvojan, stoji između ostalog u odluci žirija, koju je obrazložio predsednik prof.
dr Mihajlo Pantić.

Pre nego što je pročitao saopštenje, prof. Pantić je ukazao na svekoliki značaj poezije
i stvaralaštva velikih pesnika, kao i na ulogu kulturnih poslenika. „Tontićeva poezija
počiva na jakom opozitu između svetog i profanog i kako sam prvi put video ovu novu
zgradu Biblioteke i prekoračio njen prag ja sam osetio kako iz prostora profanosti
ulazim u nešto sveto. Sveto je ovo mesto i večeras smo to svi na neki način pokazali. 
Prosto ne znam šta mi je bilo bolje, od izložbe, mladih ljudi koji su nagrađeni, od
vaših lica koje posmatram, od činjenice da smo ovo veče odlučili da provedemo ovde
iskoračivši iz prostora u kome živimo i da napravimo jednu malu oazu, jedan
 energetski rezervoar u kome možemo da podelimo ono najbolje što svako ima u sebi”,
kazao je Pantić.

Potom su direktor manifestacije dr Bogdan Trifunović i pomoćnik gradonačelnika
Čačka Miroslav Petković dobitniku Stevanu Tontiću uručili povelju i novčani deo
Disove nagrade. Nadahnutom besedom laureat je zahvalio domaćinu na odličnoj
organizaciji i pažnji koju su ukazali svim gostima.

„Prava poezija nastaje izvan svakog zla. U najtežim danima života, u najvećim
iskušenjima tokom rata i egzila, često sam pomišljao na te Disove riječi kao na zavjet
nezlobivog gledanja i pjevanja. Stoga je jasno da sam veoma počašćen dodjelom Disove
nagrade. Hvala vam od srca”, rekao je Tontić.

Nije toliko uobičajeno da biblioteke otkrivaju mlade pesničke talente i obezbeđuju
budućnost srpskoj poeziji, ali Gradska biblioteka „Vladislav Petković Disˮ upravo to
čini. Od 1979. godine pod okriljem Disovih svečanosti, Biblioteka raspisuje konkurs za
rukopis za  prvu pesničku zbirku napisanu na srpskom jeziku. Ove godine stiglo je 45
rukopisa na konkurs, a u ime žirija dr Sonja Veselinović (predsednik) je jednoglasnu
odluku obrazložila, a Nagrada „Mladi Dis” je pripala Milici Rosić iz Lazarevca zarukopis „Zadnji pogled u retrovizorˮ. Njoj je plaketu „Mladi Dis” simbolično uručio
pesnik koji promoviše trajne ljudske vrednosti, a poeziju uzdiže na visoki umetnički
tron.

Promišljanje o Disovom pesništvu prikazano je u esejima mladih tumača. Nagrade za
esej prvonagrađenom Stefanu Mladenoviću, drugonagrađnoj Anđeli Šimšić i
trećenagrađenoj Jovani Suvajdžić je uručio direktor manifestacije, a član žirija
Aleksandra Sekulić je pročitala saopštenje.

Filolog, prevodilac, urednik književnih časopisa, pesnik dr Dragica Užareva je u
nadahnutom „Slovu o poeziji” govorila o moći koja pripada ovoj umetnosti. Na samom
kraju besede je zaključila: „Značajni su analitički, kritički i raznovrsni naučni pristupi poeziji, kojima sam i sama sklona; ali važnije je od svega pesme pisati, ako se
za to već ima znanja i dara i voleti se s pesmama koje su drugi napisali, pozajmljujući im
svoj glas ili ih učeći naizust. Zato slovo o poeziji rado menjam u poezije glas!”

Završnoj svečanosti je prethodilo otvaranje izložbe „Granica povučena posred srcaˮ
autora Biljane Raičić posvećene ovogodišnjem laureatu Stevanu Tontiću. Na izložbi punoj simbola u slici i reči govorili su dr Marko Avramović, član žirija za Disovu nagradu i autorka, dok je vlastitim stihovima program obogatio nagrađeni pesnik.

  Tokom večeri u programu su učestvovali i dramski umetnik Ljubivoje Tadić koji je izvanrednom interpretacijom dočarao kvalitet Tontićevih pesama. A u muzičkom delu doprinos su dale Lenka Vujanić i Sofija Lazić, učenice druge godine Srednje muzičke
škole „Dr Vojislav Vučković” uz klavirsku saradnju profesora Vladimira Ratkovića.

Infopress