Pretraga vesti



Voćari napunili džepove, a plodni šljivici bili kao mali rudnici zlata: Ogromna potražnja ove jeseni vlada za sadnicama šljive, sve više onih koji žele da prošire svoje zasade

post-title
Foto: RINA


Nakon nekoliko teških godina, šljiva se ove sezone vratila na velika vrata. Iako je rod bio lošiji usled sušnog perioda, otkupna cena za ovu voćku bila je više nego odlična, tako da je sve više voćara koji se odlučuju da prošire zasade, ali i da po prvi put posade šljivu. Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad pa su i kupci požurili da se na vreme obezbede kvalitetnim sadnim materijalom, interesovanje kupaca iz zemlje i inostranstva su premašila sva očekivanja pa kupci koriste povoljne vremenske prilike za nabavku sadnica i sadnju voća u optimalnim rokovima.

 „Zbog povoljnih cena u otkupu, najveće interesovanje za kupovinu kod nas je za sadnicama šljive, pre svega za naše najpoznatije sorte Čačansku rodnu i Čačansku lepoticu, ali i novije sorte  kao što su Nada, Krina i Pozna plava. Takođe, malina se itekako traži ali su celokupne količine rezervisane tokom leta i rane jeseni zbog čega ne postoje slobodne količine sadnog materijala ovog voća. Posle nekoliko godina smanjene tražnje, ove sezone se ponovo javilo interesovanje za sadnicama leske kojih je u našim rastilima proizvedeno nešto malo više od 30 hiljada. Traže se i jabuka, kruška, dunja, trešnja i višnja kojih smo proizveli oko 25 hiljada i uglavnom su zalihe sadnica svih voćnih vrsta na izmaku. Naša najoptimističnija predviđanja da najveći deo sadnica prodamo do nove godine već uveliko su se ostvarila”, kaže za RINU Nikola Jovašević, dipl. inž. Nikola Jovašević  iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Kupci najradije po sadnice dolaze lično jer se tako sa stručnim licima dodatno informišu o pravilnoj sadnji i nezi voćaka od samog početka gajenja i u kasnijim godinama tokom njihovog plodonošenja. Inače, celokupna količina sadnog materijala Instituta za voćarstvo proizvedena je u njihovim matičnjacima i rastilima i to se pokazalo kao jedino ispravno jer su u prošlosti mnogi zloupotrebljavali ime ove ustanove i prodavali sadnice lažno se predstavljajući kao njihovi kooperanti.

Suva šljiva – novi srpski brend

Ono što dodatno utiče na veliko interesovanje za sadnice šljive, jeste i mogućnost njenog sušenja, što pruža mogućnost veće zarade. U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

„Imali smo manju sušaru koju smo pre četiri godine povećali na kapacitet od pet tona. Sušimo šljivu koju sami uzgajamo na osam hektara. Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu Stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces, ima dosta šećera . Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman“, rekao je za RINU Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.

 RINA




Komentari
Vest nema komentara.
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!

Ostavite komentar