Mala poetska kutija otvorila 59. Disovo proleće

Disovo proleće, 59. po redu svečano je otvoreno 22. marta u Velikoj sali čačanske Biblioteke. Veče simboličnog naziva „Mala poetska kutija” bilo je posvećeno prvom dobitniku plakete Disovog proleća 1965. godine, pesniku Vasku Popi, čija se i stogodišnjica rođenja obeležava ove godine.

Ovo Proleće započeto je podsećanjem bibliotekara Marije Radulović na tu 1965. godinu i uz strujanje zagonetnih stihova pesnika koji je bio majstor jezika, a pevao u naoko jednostavnim slikama. Scenografijom je poetske motive dočarala bibliotekar Nataša Popović.

Foto: Gradska biblioteka

Pesnička zaostavština koju je ostavio Vasko Popa od velikog je značaja, a u nju spada i ciklus Mala kutija. Najpre smo je odškrinuli kratkim filmom koji su uradili bibliotekari Tanja Vuković i Vladimir Simić. Filmska traka je odmotala priču o pesničkom putu književnika za koga se govorilo da je poseban čovek koji krupnim koracima osvaja svet. Jedini je srpski pesnik čije je celokupno delo objavljeno u Engleskoj i Americi i koga su podržavali svi od Triglava do Vardara. Ljubav prema supruzi Jovanki Singer, zvanoj Haša, zabeležena je na hartijama zbirki pesama.

Popa je bio skroman čovek, sa izrazitim smislom za humor. Njegovi kratki stihovi, bez rime i interpunkcije, bliski metrici srpske narodne poezije napravili su preokret na tadašnjoj književnoj sceni. Jezik kojim je pisao bio je sažet, a njegova dela su ostavila veliki uticaj na mlade umetnike. Da to i danas čini Popina poezija pokazala je brojna publika koja je nakon filma uživala u interpretaciji stihova iz ciklusa Mala kutija koje je kazivala dramska umetnica Ana Sofrenović.

Foto: Gradska biblioteka

Ona je na tri jezika – srpskom, engleskom i francuskom – izvela jedanaest pesama koje su bile prožete izvodima iz knjige eseja „Alhemija sitničarniceˮ Čarlsa Simića. On je eseje posvetio američkom umetniku Džozefu Kornelu koji je pravio male kutije inspirisan poezijom Vaska Pope. Muzičku podlogu koja je podsećala na fijuk vetra uradila je takođe Ana Sofrenović koristeći glas kao instrument.

Popina poezija i dalje pleni i veliki je izazov različitim umetnicima jer otkriva prostore i značenja koji su neuhvatljivi i nedodirljivi.