Nema više šetnje od lekara do lekara, uskoro će i specijalisti izdavati upute i potpisivati recepte

Lekar specijalista moći će da vidi istoriju lečenja pacijenta kroz sistem, a sa druge strane, lekar opšte prakse može da vidi da li je lekar specijalista prepisao neki lek, pa može i da reaguje kroz sistem ako je nešto pogrešno propisano

Pacijenti koje je izabrani doktor uputio kod specijaliste, više neće morati opet da se vraćaju kod svog lekara u Dom zdravlja da bi im on izdao recept za lek koji je preporučio specijalista, jer će upravo to uskoro moći da uradi sam specijalista. Takođe, lekar specijalista će imati mogućnost i da izda uput za dodatne analize, pa ni zbog toga pacijent neže morati da se vraća kod izabranog doktora.

Ovu novinu, koja će mnogo olakšati pacijentima, ali i lekarima, predviđa Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Srbije za period od 2022. do 2026. godine, koji je prošlog meseca usvojila Vlada Srbije, i njime će se skratiti standardna procedura između opšte prakse i specijalista. Procedura sada ima 8 koraka, a uskoro će imati 6, i lekari kažu da bi mogla da zaživi već do kraja ove godine.

Procedura sada zahteva najpre zakazivanje termina kod izabranog doktora, zatim odlazak kod lekara opšte prakse, treći korak je pregled i davanje uputa za lekara specijalistu, četvtri je odlazak na pregled kod lekara specijaliste kada on upućuje pacijenta na dodatne analize, peti korak je vraćanje pacijenta kod lekara opšte prakse radi izdavanja uputa za analize, šesti korak je vršenje analiza, sedmi podrazumeva ponovni odlazak kod lekara specijaliste sa rezultatima analiza kada specijalista određuje terapiju pacijentu, i osmi korak - odlazak pacijenta kod lekara opšte prakse radi izdavanja recepata za terapiju.

Neće samo lekar opšte prakse "čuvati kapiju zdravstvenog sistema"

Uvođenjem mogućnosti da lekar specijalista izda dodatni uput ili propiše recet biće ukinuti peti i osmi korak, tačnije pacijenti neće morati da se vraćaju kod izabranog lekara zbog uputa za dodatne analize, niti na kraju da odlaze kod njega da bi im propisao recept za lek koji savetuje specijalista.

- Jedini razlog što do sada lekar specijalista nije mogao da prepiše recept leži u činjenici da lekar opšte prakse (izabrani lekar) ima ulogu „čuvara kapije zdravstvenog sistema”. Izabrani lekar vodi računa o svim segmentima zdravlja pacijenta, u redovnom je kontaktu sa njim, bolje ga poznaje i upućuje u njegovo zdravstveno stanje, dok pacijent dobija efikasniju i kvalitetniju zdravstvenu uslugu, lakše dolazi kod lekara, ima mogućnost zakazivanja termina ilitrajne terapije. Izabrani lekar prati istoriju lečenja pacijenta i znajući tu istoriju treba da „potvrdi” da je terapija odnosno recept koji predloži lekar specijalista u redu za pacijenta - piše u Programu digitalizacije:

- Lekar specijalista, takođe, do sad nije bio u mogućnosti da direktno uputi pacijenta na dodatne analize. Do sada je postupak podrazumevao da kada lekar specijalista predloži terapiju ili savetuje dodatne analize, pacijent odlazi kod svog odabranog lekara opšte prakse kako bi dobio recept odnosno uput. Digitalizacija omogućava da lekar specijalista može da vidi istoriju lečenja pacijenta kroz sistem tako da se ne gubi kvalitet lečenja. A sa druge strane, lekar opšte prakse može da vidi kroz sistem da je lekar specijalista prepisao neki lek. Pa može i da reaguje kroz sistem ako je nešto pogrešno propisano, bez potrebe da pacijent nosi dokumentaciju fizički.

Ušteda vremena - 3 sata po pacijentu

Pretpostavka je da svaka treća, odnosno četvrta poseta od ukupno 14.684.394 prvih poseta izabranom lekaru, rezultira uputom za lekara specijalistu. Dakle, između 3.671.099 i 4.894.798. Kada se budu eliminisali peti i osmi korak, ušteda po pacijentu biće 3 sata, navodi se u programu.

- Drugim rečima, ukupno ušteđeno vreme, za pretpostavku svake treće posete koja rezultuje uputom lekaru specijalisti iznosi 14.684.394 ušteđena sata, odnosno 11.013.296 ušteđenih sati, respektivno. Primena ovih mera može dovesti do ostvarenja ogromnih ušteda u vremenu po korisnike zdravstvene zaštite. S obzirom na veliki broj poseta, prelazak na nova rešenja i uz korišćenje novih servisa ostvario bi uštede u rasponu od 1.257 do 1.676 godina života - piše u Programu digitalizacije.

Inače, Vlada Srbije saopštila je da će, zahvaljujući Programu digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za period od 2022. do 2026. godine, koji je usvojila na predlog Ministarstva zdravlja, uputi, recepti, bolovanja, zakazivanje pregleda, laboratorijskih analiza i radiološke dijagnostike, kao i sve druge zdravstvene usluge, biti u naredne četiri godine u potpunosti dostupni na klik građanima Srbije.

Program predviđa sveobuhvatnu digitalizaciju procedura i umrežavanje ustanova u državnom, vojnom i privatnom zdravstvu u jedan sistem, kroz dalji razvoj Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS).

Svaki pacijent imaće jedinstveni elektronski zdravstveni karton, sa svim ličnim zdravstvenim podacima, u koji će uvid imati lekari koje posećuju, što će ubrzati put kroz zdravstveni sistem, unaprediti rezultate lečenja, smanjiti liste čekanja, nepotrebno ponavljanje analiza i vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute.

Izvor: Kurir/Telegraf.rs