Svake godine, 31. maja, obeležava se Svetski dan bez duvanskog dima kako bi se podigla svest javnosti o razornim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama pušenja i pojačali napori koji bi rezultirali prestankom pušenja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 31. maja 2022. godine sprovodi globalnu kampanju za SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA „DUVAN: PRETNJA NAŠOJ ŽIVOTNOJ SREDINI„. Kampanja ima za cilj da podigne svest javnosti o uticaju duvana na životnu sredinu – od uzgoja, proizvodnje, distribucije i otpada. Kampanja će takođe imati za cilj da razotkrije napore duvanske industrije da „ozeleni” svoju reputaciju i proizvode, tako što će se plasirati kao ekološki prihvatljivi.
Sa godišnjim doprinosom gasova staklene bašte od 84 megatona ekvivalenta ugljen-dioksida, duvanska industrija doprinosi klimatskim promenama i smanjuje otpornost na klimu, rasipajući resurse i oštećujući ekosisteme. Svake godine se uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje za uzgoj duvana. Uzgajanje duvana doprinosi krčenju šuma, posebno u zemljama u razvoju. Krčenje šuma za plantaže duvana promoviše degradaciju zemljišta i „nedostatak prinosa“ ili sposobnost zemljišta da podrži rast bilo kojeg drugog useva ili vegetacije. Uticaj upotrebe duvana na životnu sredinu dodaje nepotreban pritisak na ionako oskudne resurse naše planete i krhke ekosisteme. Ovo je posebno opasno za zemlje u razvoju, jer se tamo dešava najveći deo proizvodnje duvana. Opterećenje životne sredine pada na zemlje koje su najmanje sposobne da se nose sa tim, a profit ostvaruju trans-nacionalne duvanske kompanije koje se nalaze u zemljama sa višim prihodima.
Oko 90% ukupne proizvodnje duvana koncentrisano je u zemljama u razvoju, duvan ima izuzetno neujednačen uticaj na različite socio-ekonomske grupe. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, mnogi farmeri i vladini zvaničnici vide duvan kao novčanu kulturu koja može da generiše ekonomski rast, međutim, kratkoročne novčane koristi od useva nadoknađuju se dugoročnim posledicama povećane nesigurnosti hrane, česti stalni dugovi farmera, bolesti i siromaštvo među radnicima na farmama i rasprostranjena šteta po životnu sredinu u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Duvanska industrija je takođe uložila velika sredstva u „zeleno pranje“ svojih aktivnosti štetnih po životnu sredinu prijavljivanjem uticaja na životnu sredinu i finansiranjem projekata i organizacija korporativne društvene odgovornosti za životnu sredinu. NJihova dimna zavesa može da funkcioniše samo zbog nedostatka objektivnih podataka, kao i zbog ograničenog i nedoslednog zakonodavstva na međunarodnom i lokalnom nivou.
Smanjenje potrošnje duvana treba identifikovati kao ključnu polugu za postizanje svih ciljeva održivog razvoja, a ne samo onih koji su direktno povezani sa zdravljem.
Kampanja poziva vlade i kreatore politike da pojačaju zakonodavstvo, uključujući implementaciju i jačanje postojećih šema kako bi proizvođači postali odgovorni za ekološke i ekonomske troškove otpada od duvanskih proizvoda.
GZS
Foto: pixabay/ realworkhard
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar