Srpski seljaci rade od jutra do mraka i po najvećim vrućinama, imanje i bašta ne mogu da čekaju

Vrelo junsko sunce upeklo je nad Srbijom, a temperature od 30 stepeni u hladu i to posle obilnih kiša čine da rad u polju još težim i vrelijim. U selima tokom letnjih meseci posla ima na pretek, od kosidbe trave, baliranja i plašćenja sena, a rad se ne prekida ni kada je sunce najjače.

"Na selu bilo sunce ili kiša moraš da radiš 24 sata, ne vredi ništa. I kada si umoran nema odmora, posao mora da se završi i to kad upekne zvezda, moraš da poraniš pred zoru i u kuću ulaziš tek kad se smrkne, nemaš vremena da se štitiš od "uv zračenja" i dezinfikuješ od virusa, posao u njivi sada je na prvom mestu", kazao je Radovin Mirković iz gornjomilanovačkog sela Koštunići.

Foto: RINA

Ovi seoski gorštaci navikli su na rad po vrućini, od malena su na njivama i livadama koliko na svom domaćistvu toliko i kod komšije u seoskim mobama.

"Kada krenemo sa traktorima po selu u koloni po nas sedam, završimo njivu časkom i odmah idemo kod drugog, bilo to da je kosidba ili žetva pšenice. Sve se vrši kombajnom i prepreke nema", priseća se Mirković, koji je bio udarnik na seoskim mobama.

Vremena su se promenila, sve je manje ljudi na selima, a sve više nepokošenih livada. Seoske mobe za mlađe generacije postale su nepoznanica.

"Sada radim u firmi u gradu, a ovde na selu dodajem kućni budžet, ima nas mnogo da bi živeli od jednog prihoda. Dažbine platiti moramo, ne možeš jedno po jedno jagnje ili prase da prodaješ iz kuće da bi živeo, već moraš da zaradiš da bi imao", dodao je Mirković.

RINA