Malina u Manili: Čačak ponovo na mapi sveta u košarci

Košarkaška reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo,pošto je u utakmici koja je imala važnost biti ili ne biti u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu, pobedila Veliku Britaniju rezultatom 101:83 (28:20, 18:21, 28:19, 27:23).

Ovom pobedom tim selektora Svetislava Pešića je sa učinkom od 6-4, osvojila je treće mesto u kvalifikacionoj Grupi I iza Letonije i Grčke i kao poslednja od 32 ekipe izborila učešće na Mundobasketu koji se igra ove godine u Japanu, Indoneziji i na Filipinima.

Srbija dugo nije mogla da rezultatski prelomi meč, ali je u trećoj četvrtini serijom 12-2 najpre došla do dvocifrene prednosti u 26. minutu (63:51), da bi na početku poslednjeg napravila višak od 22 poena (91:69) i rešila pitanje pobednika.

Reprezentacija je dobro je počela meč, a od prvog minuta bilo je vidljivo da su gosti rasterećeni i da igraju bez treme protiv mnogo kvalitetnijih protivnika.

Nakon dve trojke Gudurića domaćin je poveo sa 14:5 u 4. minutu i činilo se da će već na početku napraviti odlučujuću prednost.

U finišu prve deonice imali su i dvocifreni plus (23:13), a trojka Kvina Elisa u poslednjem napadu kao da je psihološki pomogla gostima.

Serijom od 7:0 smanjili su na 30:27, da bi u 18. minutu na semaforu je pisalo neočekivanih 39:39.

Srbija se poenima Alekse Avramovića sa penala, trojkom Stefana Jovića i košem Luke Mitrovića u poslednjem minutu prvog dela odvojila rezultatski na 46:39, a na odmor je otišla sa pet poena prednosti 46:41.

Gosti su u prvih 20 minuta imali čak deset napadačkih skokova, a zanimljivo je da su dva dana ranije na svom terenu protiv Belgije postigli samo 58 poena.

Očekivano, srpski tim je u trećem periodu dodao gas i uz svesrdnu pomoć sa tribina serijom 12:2 uspeo je konačno da dođe do osetnije prednosti 63:51 u 26. minutu. Avramović je u toj deonici postigao 13 od ukupno 28 poena svog tima i bio je najzaslužniji što je Srbija u poslednjih deset minuta ušla sa velikih plus 14 (74:60).

Domaća reprezentacija nije popuštala ni u poslednjoj četvrtini, a posle trojke Marka Gudurića u 34. minutu bilo je maksimalnih 91:69, pa je Srbija do kraja mogla bez nervoze da privede meč kraju.

Avramović je bio najefikasniji sa 20 poena (4/4 za dva, 2/4 za tri), Mitrović je dodao 15, Dobrić 14, Gudurić 13 (šest asistencija), Petrušev 12 (4/4 za dva), a Jović je imao šest poena i sedam asistencija.

Kod Velike Britanije su se istakli Elis sa 22 poena (4(4 za tri), Vitli 16 (2/3 za tri), a Adamu 14.

Ono što je posebno zanimljivo za košarkašku javnost u gradu na Moravi je da pored najefikasnijeg pojedinca u našoj reprezenataciji Alekse Avramovića, imamo i pomoćnika Svetislava Pešića, još jednog Čačanina Marka Marinovića popularnog Malinu, u koga, kako se može zaključiti selektor ima ogromno poverenje, suprotno od ovdašnje uprave ,,KK Borac”. Izgleda da se u Čačku istorija ponavlja od kad se lopta prvi put podbacila i košarka se počela igrati, a to je da naši rođeni Čačani imaju problem da potvrde stručnost i kvalitet u svom gradu jer ovdašnja sportska javnost i veliki mislioci odnosno tzv. rodonačelnici košarke bolje znaju od onih koji su širom Evrope i sveta pokazali i dokazali svoje znanje i uneće. 

Neosporno je kada bilo gde pomenete Čačak i košarku, da ljudi pomisle na Maršala sa Morave Mišovića, zatim Purića,Kićanovića,Obradovića,Arsića, Šarančića, Drobnjaka, Androića, Kurćubića, Basarića, Gemaljevića,Tripkovića,braću Dragićević i mnogie druge, neosporno da su se naslovi prvaka države osvajali ili gubili u Košarkaškom hramu kraj Morave, sve je to neosporno. Ali su se Čačani mnogo uljuljkali i žive od sećanja i stare slave, sede po lokalima i uz kafu ili čašicu-dve, komentarišu i smenjuju, odnosno donose odluke i presude o nekim novim nadama koje su tek raširila svoja sportska krila, da li kao igrači, treneri ili sportski radnici. Kod nas svi sve znaju o svakome i ko su roditelji i kakvi su ljudi, ko mu je tata i kakav je ko bio za vreme Drugog svetakog rata, i kakav je neko nečiji bio na poslu, i ko je vozio čiji auto, ko je ,,ležao” , a ko nije, šta je jeo i da li je pio. Sve se zna, a nekako su baš ti znalci ostali zamrznuti u prošlom vremenu ne primetivši da su uvedene trojke, pa linija posle pomerena sa 6,25 na 6,75, da napad ne traje više 30 sekundi već 24 kao i mnogo toga. 

Možemo na ovu temu pisati i analizirati je danima, žalosno je što svoju čačansku svest ne možemo na ovaj način promeniti i što će još mnogo vode Moravom proteći da neki novi junak čačasnkog sporta ne prođe kao naš Malina i mnogi njegovi prethodnici. 

Ono što možemo da uradimo je da Marinoviću iskreno poželimo puno sreće na predstojećem svetskom prvenstvu, da ne razmišlja šta će ko u Čačku reći, da Čačak nosi u srcu i da zna da će ga iskreni ljubitelji sporta uvek rado dočekati vratio se on sa takmičenja sa štitom ili na njemu.