U Srbiju se vraća više radnika nego što odlazi?

Procenjuje se da se u Srbiju od oktobra 2020. do istog meseca prošle godine vratilo 15.000 više radnika nego što je otišlo. Srbija tako postaje zemlja povratka, a razlog za to nije pandemija, ističu u neprofitnoj organizaciji "Tačka povratka". Među povratnicima su i IT stručnjaci, mašinski inženjeri, tako da je priliv visokoobrazovanih viši nego odliv. Nemačkoj su i dalje potrebni radnici, ali su troškovi života udvostručeni pa su uštede minimalne.

Saša Stefanović je pre sedam godina u potrazi za boljim životom otišao u Švedsku. Brzo je napredovao i za tri godine dobio je grupu majstora kojima je bio rukovodilac. Hvali švedsku disciplinu, poštovanje ugovora i isplatu tačno u dan. Ali, posle sedam godina ipak je odlučio da se vrati i da ovde osnuje porodicu.

- Uvideo sam da i ovde zemlja napreduje, može da se radi, osnovao sam porodicu ovde i onda sam shvatio da i ovde "ima života", što se kaže. Kada sam otišao bila je velika razlika u toj mesečnoj plati, ali sada u protekle dve-tri godine to polako, ali sigurno dostiže taj standard. Nije mi se dopadao njihov način života, jer oni imaju svoj sistem posao-kuća, nemaju viđanja. Ugovaraš viđanje mesec dana unapred i ne žive život kao mi ovde - priča Stefanović.

Tražnja za radnicima duplirala dnevnice

Ono što nijedna uredba ne može, učinilo je tržište pa su zbog hroničnog nedostatka radnika, investitori duplirali nadnice.

- Sada je majstorska dnevnica od 60 do 70 EUR, a dnevnica fizikalca od 30 do 35 EUR. Tako da su to ozbiljne pare ko radi ceo mesec. Da ne pričam o nekim vrstama zanata, recimo keramičari imaju, dobar keramičar nije ispod 100 EUR dnevno - ističe Veselin Ražnatović iz Ekspres inženjeringa.

Nemačkoj će i dalje hronično trebati građevinci, jer od 850.000 radnika, njih 150.000 odlazi u penziju.Uprkos tome, Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, kaže da su plate u tom sektoru minorno porasle u proteklom periodu, a da su pritom troškovi života u poslednje dve godine dramatično skočili.

- Naime, cene stanovanja i hrane su za dve godine bezmalo udvostručene, uprkos tome što zvanična statistika govori o tome da je inflacija u prošloj godini bila manja od 9%. Troškovi života su toliko porasli da je ušteda većine radnika u Nemačkoj svedena na minimum - ističe Radičević.

Među povratnicima visokoobrazovani

Prema podacima neprofitne organizacije "Tačka povratka" među povratnicima su i IT stručnjaci, mašinski inženjeri, a čak polovina studenata čim završi studije vraća se u zemlju zahvaljujući brzoj nostrifikaciji diploma.

- Ono što smo nekada govorili da je problem odliv mozgova, sada i nije toliko veliki problem zato što mi zapravo imamo priliv visokoobrazovanih više nego odliv - smatra Ivan Brkljač, direktor neprofitne organizacije "Tačka povratka".

Ističe da problem i dalje predstavljaju specijalizacije.

- Dobiti specijalizaciju je vrlo teško i naši ljudi su vrlo nezadovoljni tim pogotovu kada govorimo o medicinskim specijalizacijama. Ali to je nešto na čemu mislim da će država poraditi u budućnosti - očekuje Brkljač.

Nekima je motiv za povratak to što sve više kompanija u svetu, posebno u IT, uvodi rad na daljinu. Za neke je to proširenje porodice jer u Srbiji postoji baka servis, a i usluge vrtića ili bejbi siterki su niže nego, recimo u Britaniji ili Americi, gde na to odlazi gotovo jedna plata.