Otvoren 32. Žički duhovni sabor „Preobraženje 2023“

Trideset drugi put, u dane jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Preobraženje Gospodnje, Književni klub Kraljevo, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i Narodni muzej Kraljevo, uz pokroviteljstvo Grada Kraljeva, organizuju Žički duhovni sabor „Preobraženje“.

Ovu značajnu kulturnu manifestaciju, koja za cilj ima negovanje, proučavanje i afirmisanje vrednosti naše nacionalne kulture, u Narodnom muzeju u Kraljevu, otvorio je gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić. Ovogodišnji Žički duhovni sabor je počeo izložbom „Jovan Dučić, svom milom Trebinju – Tragom jedne vizije“ iz Legata Muzeja Hercegovine u Trebinju, autora Ivane Grujić, direktorke trebinjskog muzeja.

Kako je istakao gradonačelnik, Grad Kraljevo je uvek bio domaćin Sabora i trudio se da, sa ustanovama kulture, pripremi bogat i sadržajan kulturni program, koji onima koji vole pesništvo, koji se bave kulturom, u tih nekoliko dana, omogućava da u našem gradu slave kulturu. 

„Drago mi je što je Muzej Hercegovine iz Trebinja naš gost i što imamo priliku da pogledamo izložbu posvećenu učitelju, pesniku i diplomati Jovanu Dučiću. Mnogi Hercegovci su bili značajni za istoriju, kulturu i tradiciju ne samo svog zavičaja, već čitavog prostora koji naseljavaju Srbi. Jovan Dučić je bez sumnje jedan od njih“, rekao je gradonačelnik Kraljeva na svečanom otvaranju. 

On je istakao da će već narednog dana biti promovisan Zbornik radova nastao na prvom Naučnom skupu „Publicistika u razvoju društva i države“ i da se ove godine organizuje treći skup pod tim nazivom, posvećen Slavoljubu Maržiku, čoveku koji je godinama brižljivo sakupljao sve novinske izveštaje o našem gradu u periodu od 1835. i kasnije kroz XIX i XX vek. Gradonačelnik je zahvalio direktoru Narodnog muzeja Kraljevo, dekanu Pravnog fakulteta i Institutu za političke studije iz Beograda, koji su sa LJubodragom Bracom Ristićem, pokretačem ove ideje, uspeli da naučni skup postane tradicionalan. 

„Imamo četiri toma, veoma značajna za sve koji se bave društvenom, političkom, kulturnom i privrednoim istorijom našeg grada. I narednih godina će biti organizovani skupovi, ali sa drugim podtemama, i očekujemo veliki broj istoričara, sociologa, pravnika, politikologa u našem gradu“, kazao je dr Predrag Terzić osvrnuvši se na centralni događaj Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“ – dodelu odnosno uručenje jedne od najbitnijih nagrada u srpskom celokupnom pesništvu - Žičke hrisovulje, koja ove godine ide u ruke pesnika LJubivoja Ršumovića, „koga još kao deca pamtimo, a koji zasigurno zaslužuje ovo bitno priznanje“. 

 Direktorka Muzeja Hercegovine u Trebinju Ivana Grujić, autorka izložbe „Jovan Dučić, svom milom Trebinju – Tragom jedne vizije“, koja je organizovana povodom 80 godina od smrti Jovana Dučića, istakla je da je poseban značaj izložbe u tome što je Dučić predstavljen i kao pesnik i kao diplomata, kolekcionar, izuzetan poznavalac umetnosti i kao prvi kustos trebinjskog muzeja, s obzirom na to da je brižljivo vodio inventarnu knjigu svoje kolekcije za budući muzej. 

Izložba ima tri celine. Prva je osvrt na Dučićevu biografiju i diplomatsku službu - kroz odlikovanja, diplomatske uniforme i prepiske, od koje su posebno zanimljiva pisma umetnika Uroša Predića, Tome Rosandića, Atanasija Popovića, Rista Stijovića. U drugom i centralnom delu je arheološka zbirka predmeta iz rimskog i srednjovekovnog perioda – skulpture, delovi sarkofaga, kamena plastika i delovi crkvenog mobilijara, koje je Dučić sakupio tokom diplomatske službe u Italiji. Materijal je poslao u Trebinje 1935. godine, sa namerom da se jedan deo iskoristi za ukrašavanje grada, a da drugi deo bude osnov za formiranje arheološke zbirke. U trećem je predstavljen jedan manji deo Dučićeve kolekcije slika koje je nakon njegove smrti sačuvao Mihailo Dučić, zahvaljujući kome je zaostavština Jovana Dučića, brodom „Trebinje“ 1960. godine, dopremljena u Trebinje.

Direktorka je zahvalila na toploj dobrodošlici i na ukazanoj časti da ovogodišnje žičke duhovne svečanosti počnu izložbom iz Muzeja Hercegovine.

„Zaista smo počastvovani time što je jedan takav velikan našeg naroda imao jednu tako plemenitu misiju u 13 diplomatskih službovanja, gde je dobijao najviša priznanja i sakupljao različite umetničke predmete. Počastvovani smo kao Muzej da je njegova ideja o tome da svoj rodni grad ulepša i pretvori u grad muzej antičkim skulpturama bila do sada jedinstvena pojava u našim zemljama. Ovo je samo jedan mali trag njegove vizije, on je imao velike namere i velike ambicije da, osim muzeja, osnuje i bibloteku, kojoj je poklonio više od pet i po hiljada svojih knjiga. Takođe, želeo je da napravi most preko Trebišnjice, da se uradi stari grad koji potiče iz turskog perioda, nekoliko česmi, park je preuredio, slao je drveće i posebne sadnice, semena različitog cveća iz različitih krajeva sveta. Želeo je da od Trebinja napravi jednu malu mediteransku oazu, rasadnik lepih stvari kao što su umetnički predmeti. Na taj način je i počasni građanin Trebinja s obzirom na to da, gde god da se okrenete, vidite neki od predmeta koji je postavio u gradu“, rekla je Ivana Grujić.

Ona je takođe istakla da je Dučić bio dobar poznavalac istorije grada Trebinja, svestan istorijskog značaja grada, u srednjem veku naročito, koji je na zidine starog grada postavio bareljef kraljice Jelene Anžujske jer je imala svoj dvor u Trebinju, pored dvora u Brnjacima na Kosovu. 

„Posebno nam je drago da su kolege iz Narodnog nuzeja Kraljevo gostovale kod nas 2015. godine sa izložbom, zaista veličanstvenom, o prvoj srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj. Tada smo uspostavili saradnju tako da je ovo naš mali povratni poklon Kraljevu, našim kolegama, međuinstitucionalnoj dobroj saradnji, ali i širenju nepoznate istine o Jovanu Dučiću, koji je bio jedan izuzetan pesnik i diplomata, pre svega rodoljub, patriota, koji je sav svoj imetak uložio u umetničke predmete za budući muzej svog rodnog grada. 

 U muzičkom delu programa svečanog otvaranja Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2023“ nastupile su učenice Muzičke škole Trebinje Teodora Kovačević, koja je izvela delo Gabrijela Forea „Elegija“, i Marina Mučibabić, koja je izvela „Ohridski biser“ Nelia Milotija, uz pratnju profesorke Ivane Pešić.