U Gradskoj biblioteci Čačak upriličen program posvećen Svetom Mardariju Uskokoviću

Program posvećen Svetom Mardariju Uskokoviću, koji je smatrao da se srpstvo nije moglo graditi bez pravoslavlja, jake crkve, škole i kulture, upriličen je na dan kada se i proslavlja ovaj svetac u utorak, 12. decembra u Gradskoj biblioteci Čačak. O svetitelju i naučnicima poteklim sa naših prostora, a u kontekstu knjige „Pupin, Tesla i američki Srbi” Radoja Jankovića, govorili su novinar i dugogodišnji direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” Danica Otašević, inače priređivač ove publikacije, sveštenik i starešina Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici Nikola Pejović i redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta SPC na Univerzitetu u Beogradu Rastko Jović, a program je vodila veroučitelj Irena Čolović. Događaj je organizovalo Udruženje „Irmos” u saradnji sa čačanskom Bibliotekom, a u okviru Nacionalne prestonice kulture 2023.

Priliku da obogate kolektivno pamćenje i prošire sopstveno poznavanje tradicije imali su svi koji su bili u čačanskom hramu knjige. Knjiga „Pupin, Tesla i američki Srbi” Čačanina Radoja Jankovića, koji je bio u diplomatskoj službi u Čikagu i Njujorku, bila je povod da se progovori o pravoslavnom krstu zabodenom na američko tlo i iseljenicima koji su u veri prepoznali stožer postojanja i opstanka u tuđini. ,,Naslov na koricama možda ne odgovara u potpunosti obimu građe i sadržaju koji je između korica. Bibliotekari zato podatke uzimaju sa treće strane na kojoj je odrednica, tj. dodatak Iz istorije naše dijaspore i crkve u Americi. Nedostatak orginalne građe, posebno pisama, može da bude objašnjenje zašto su ime i doprinos konzula Radoja Jankovića nedovoljno poznati u nastajanju ove prestonice Pravoslavlja u Libertivilu i istorijatu SPC u zagraničnom pravoslavlju. Sa odlaskom konzula iz Amerike otišla je i prepiska sa vladikom Mardarijem”, istakla je Danica Otašević, urednik publikacije.

Sveštenik Nikola Pejović govorio je o svetovnom i duhovnom životu vladike Mardarija i istakao je da on „jedan od najveličanstvenijih svetitelja naše crkve o kome se malo govori i zna”. Po rođenju Ivan Uskoković, poreklom iz Crne Gore, još kao dečak pokazuje privrženost crkvi, a kao srednjoškolac i bez znanja roditelja odlazi u manastir Studenicu gde je nakon kratkog perioda iskušeništva dobio blagoslov da se zamonaši, te postane monah Mardarije. Bio je izuzetno uporan na putu obrazovanja i vrlo posvećen veri. Najpre se školovao i službovao u Rusiji, a zatim u Americi radio na misiji uspostavljanja pravoslavlja na američkom tlu. Prilikom proslave kanonizacije vladike Mardarija i otvaranjem njegovog groba u manastiru Sveti Sava u Libertivilu utvrđeno je da su mu mošti netruležne.

O tome šta znači biti svetitelj progovorio je i slikovitim primerima pojasnio Rastko Jović. On je naglasio da se za tu figuru najčešće vezuju blagost i dobrota, međutim, pisma vladike Mardarija pokazuju da i onaj koji je postao svetac, može da bude ljut i odsečan, što su svojstva svakog čoveka. Kako je naglasio Rastko Jović ,,Mardarije se nije borio za cigle manastira u Libertivilu, on se borio za ideju da se pored manastira napravi škola. Takođe je grešio, ali to samo govori da je bio čovek, a svetitelji su tu da nas oslobode da budemo ljudi, da imamo pravo i da pogrešimo.” Dodajući i da je pokajanje, takođe, odlika svetitelja.
Pisma Sv. Mardarija čitao je Luka Timotijević.

Infopress