Zapadna Srbija ne mora da brine, pijaće vode ima za vek i po

Arilje - Prelomni trenutak u izgradnji brane „Arilje - profil Svračkovo”, koja će biti rezervoar čiste, pijaće vode za oko pola miliona žitelja zapadne Srbije dogodio se juče kada je Rzav potekao kroz tunelske cevi, što je omogućilo početak gradnje predbrane i zemljane brane koja će formirati jezero pijaće vode, ukupne zapremine 28 miliona kubnih metara.

„Počinju radovi na izgradnji brane i predbrane koja će, kada je završimo, biti visoka 68 metara. Ono što je bitno jeste da će akumulacija imati nekih 28 miliona kubnih metara ukupnu zapreminu, od čega će 20 miliona kubika biti korisna površina, što znači da ćemo toliko moći da koristimo za vodosnabdevanje. Toliko ćemo moći da koristimo i za biološki minimum tokom letnjih meseci kad je Rzav mali i kada nemamo dotok, za proizvodnju električne energije kada to hidrološki uslovi dozvoljavaju kao i za neke druge namene koje će se pojaviti. Voda kada uđe u tunel koji je dugačak 270 matara, treba joj sedam minuta da izađe, tako su inženjeri izmerili. Inače, svih 365 dana, 24 sata izlazi biološki minimum koji garantuje na nizvodnom delu određenu količinu vode da bi biljni i životinjski svet bio bezbedan. Cevovodom ide 1,2 kubika pitke vode ka fabrici i u distribuciju. Predviđeno je da bude i mala elektrana, i kada vreme i hidrologija dozvoli će se koristiti za proizvodnju određene količine električne energije. U toku prošle godine smo završili radove na građevini koja je jedna od bitnih elemenata ovog sistema. Završili smo radove i na vodozahvatnoj kuli odakle će se grad Čačak i četiri opštine snabdevati vodom. Postoje tri vodozahvata sa tri različite visine odakle će se uzimati voda i kroz cevovod vući prema fabrici vode. Pola miliona ljudi u Zapadoj Srbiji će piti vodu sa ove akumulacije”, rekao je Goran Puzović, direktor JP „Srbijavode”.


Puzović je istakao da se šuma na prostoru akumulacije čisti kako bi se došlo do samih stena čime će se sprečiti organsko zagađenje akumulacije.

„Ono što je bitno za građane cele Srbije da je ovo jedna od akumulacija koje su predviđene na ovom prostoru za vodosnabdevanje i ovo će biti prva zelena akumulacija u Srbiji. Potrudićemo se da preduzmemo sve mere na ekološkoj zaštiti i da sve objekte koji su u gornjem delu sliva zaštitimo i na pravi način regulišemo i da planski nedozvolimo da se ovaj prostor narušava. Želimo da Rzav i u narednih 150 godina bude zelen kakav je i danas. Zajedno sa lokalnim samoupravama i Ministarstvom ekologije i drugim nadležniim organima sačuvati ovaj prostor, kakav je danas da takav i ostane kada završimo branu i akumulaciju. Kuće su u drugoj zoni sanitarne zaštite i van zone akumulacije. Kada radove budemo završili videćemo sa tim objektima da sve otpadne vode kontrolišemo do kraja, da sprečimo bilo kakvo zagađenje ove akumulacije”, istakao je Puzović.

Kompletnu izgradnju brane, koja je započeta 2012. godine finansira država Srbija dok je inženjering, od prvog do poslednjeg izvođača radova, domaća pamet.

„Vlada Republike Srbije iz godine u godinu izdvaja sve veća sredstva i nama je ideja da u naredne tri godine završimo veliki broj radova, a da do 2027. odvedemo bar prvu fazu negde do kraja. Očekujemo da telo brane postavimo i očistimo deo akumulacije. Ideja je da u narednih pet godina završimo sve radove koje imamo na ovom objektu. Sve ovo košta državu između 80 i 90 miliona evra, ali ovo je potencijal i priča za budućnost. Vek jedne akumulacija u vodosnabdevanju je minimum 100 godina što znači da će ljudi minimum toliko vremena piti čistu vodu. Projektanti ovog projekta su iz `Energoprojekta`, nadzor vrše ljudi iz Institut za vodoprivredu `Jaroslav Černi` i ljudi iz `Srbijavoda`. U karijeri jednog inženjera jednom ili nijednom dobija se prilika da se radi na izgradnji ovakvog objekta”, kazao je direktor „Srbijavoda”.

Prema rečima Puzovića, punjenje akumulacije može trajati od godinu i po do dve u zavisnosti od hidrološke situacije.

„Ova brane ne sme da bude prelivena, zbog poplava koje su bile 2014. godine, gradimo još jedan objekat na desnom boku, još jedan preliv. Danas se velike vode drugačije računaju u odnosu na 2014. godinu. Zato smo rešili da gradimo još jedan tehnološki objekat koji će omogućiti da sve bude potpuno bezbedno. Na jednom delu su dve godine izvođeni radovi, tu su pobijeni šipovi koji idu 40 metara u zemlju i poređani su na nekih metar i po. Torketi ulaze u telo da bi cela kosina bila bezbedna. Ovo je bio jedan od najzahtevnijih poslova koji se izvode”, zaključio je Puzović.

Inače, jezero koje će se formirati ovom akumulacijom, udaljeno je od Arilja 8,5 kilometar. U svom najširem delu biće široko od 170 do 200 metara. Sa njega će vodom biti snabdevan grad Čačak i opštine Arilje, Lučani i Gornji Milanovac.

GZS