Srpski bager za čišćenje jezera

Rad­ni­ci „Evro­šil­da” iz Čač­ka, uz po­moć ne­ko­li­ci­ne pen­zi­o­ne­ra, in­že­nje­ra i maj­sto­ra – hi­dra­u­li­ča­ra iz ovog gra­da po po­zi­vu, kon­stru­i­sa­li su i sa­gra­di­li plov­ni ba­ger za či­šće­nje aku­mu­la­ci­je Hi­dro­e­lek­tra­ne „Me­đu­vrš­je”, na Za­pad­noj Mo­ra­vi uz­vod­no od Čač­ka.

[caption id="attachment_70290" align="aligncenter" width="672"] Plov­ni ba­ger „Ča­čak”, kon­stru­i­san i na­pra­vljen po za­mi­sli Du­ša­na Ne­delj­ko­vi­ća, va­di do 900 ku­bi­ka mu­lja na sat (Fo­to D. Ne­delj­ko­vić)[/caption]

Neo­bič­na ma­ši­na is­plo­vi­la je na je­ze­ro, oba­vi­la niz rad­nih pro­ba, ali su za zva­nič­no stu­pa­nje na du­žnost neo­p­hod­na odo­bre­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i vo­do­pri­vre­de i Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je.

– Imao sam ve­li­ku že­lju da na­še je­ze­ro pro­gle­da i za­to, is­klju­či­vo na osno­vu sop­stve­ne za­mi­sli i vo­lje, kre­nuo u ovo. Ov­čar Ba­nja i Me­đu­vrš­je ni­su na oba­li ne­kog mo­ra ili Du­na­va, ne­ma­mo is­ku­stva sa re­ša­va­njem ova­kvih ne­vo­lja, da­kle ne­ma o na­ma ko dru­gi da mi­sli ako se sa­mi ne izbo­ri­mo za či­sto i bi­stro je­ze­ro – ka­že za „Po­li­ti­ku” Du­šan Ne­delj­ko­vić (56), vla­snik „Evro­šil­da” i mo­zak ino­va­ci­je.

Po­sao je po­čet pre tač­no tri go­di­ne, ota­da je ulo­že­no mno­go tru­da i sop­stve­nog nov­ca – vi­še od 180.000 evra –  i ro­di­la se ma­ši­na ka­kva se na svet­skom tr­ži­štu pro­da­je po de­set pu­ta vi­šoj ce­ni, za­vi­sno od pri­ključ­ne opre­me i te­re­na gde se oba­vlja va­đe­nje mu­lja.

– Pred­stav­nik fin­ske fir­me „Vo­ter­mej­str”, vo­de­će u sve­tu u ovoj obla­sti, pi­tao me je u Be­o­gra­du ka­ko sam do­šao do pro­jek­ta ma­ši­ne, ni­je ve­ro­vao da ni­sam bio u Fin­skoj, da ne znam ni­ko­ga u nji­ho­voj kom­pa­ni­ji i da smo mi ov­de sve skro­ji­li iz na­ših, srp­skih gla­va i od če­li­ka na­ba­vlje­nog u ča­čan­skom „Ate­nik ko­mer­cu”, ali uz po­moć in­ter­ne­ta, raz­u­me se. Fin­ce je ma­ši­na ve­o­ma pod­se­ti­la na am­fi­bij­ski vi­še­na­men­ski ba­ger nji­ho­ve kom­pa­ni­je. Na kra­ju, pre­gle­dom ce­log fo­to-al­bu­ma od pr­vog da­na po­slo­va na ma­ši­ni, i do­biv­ši ob­ja­šnje­nje da je sve to srp­ski ruč­ni rad, čo­vek je pru­žio ru­ku, če­sti­ta­ju­ći odu­še­vljen.

Ne­delj­ko­vić opi­su­je ka­ko je po­sao te­kao, od sum­nji­ča­vog po­čet­ka.

– Rad­ni­ci u pred­u­ze­ću vr­te­li su gla­va­ma ka­da je od njih za­tra­že­no da skla­pa­ju če­lič­ne ele­men­te za va­zdu­šne ko­mo­re jer ni­su mo­gli zna­ti ka­kav će, s ta­kvim po­čet­kom, da bu­de za­vr­še­tak. To je u stva­ri pro­stor za va­zduh ko­ji ma­ši­nu odr­ža­va na po­vr­ši­ni, da plu­ta. Za­tim sam iz Ne­mač­ke uve­zao ba­ger ko­ji smo ise­kli i is­ko­ri­sti­li uto­var­nu ru­ku, a u Ho­lan­di­ji ku­pi­li hi­dra­u­lič­ni ge­ne­ra­tor, ko­ji da­je pri­ti­sak do 300 ba­ra, i on je po­gon za sve ope­ra­ci­je na ma­ši­ni. Po­red va­zdu­šnih ko­mo­ra ko­je ga odr­ža­va­ju na vo­di, „Ča­čak” ima i če­lič­ne sta­bi­li­za­to­re ko­ji po­ma­žu to­kom ra­do­va, da ne bi do­šlo do na­kre­ta­nja i pre­vr­ta­nja ma­ši­ne, jer mo­že­mo da va­di­mo mulj i do du­bi­ne od se­dam me­ta­ra uz po­moć mulj­ne pum­pe na­pra­vlje­ne spe­ci­jal­no za ova­kve po­slo­ve. Ta­log se usi­sa­va i tran­spor­tu­je kroz cre­vo preč­ni­ka 250 mi­li­me­ta­ra, sve do že­lje­nog od­re­di­šta, a naj­da­lje 1.500 me­ta­ra od ma­ši­ne.

Ne­delj­ko­vić opi­su­je: „Ne mo­že­te ve­ro­va­ti ko­li­ko je tu za­go­net­ki bi­lo, na ko­je ne­ma od­go­vo­ra u knji­ga­ma”, do­da­ju­ći:

– Sto­ti­nu da­na bi­lo nam je po­treb­no da bi­smo utvr­di­li ide­a­lan broj obr­ta­ja fre­ze­ra u mi­nu­tu, tog ve­li­kog ro­ta­ci­o­nog no­ža preč­ni­ka 600 mi­li­me­ta­ra, ko­ji po­di­že mulj sa dna. A to je bi­lo iz­u­zet­no va­žno da se ne bi pre­vi­še ras­ko­pao ta­log, jer bi ta­da kroz pum­pu i ce­vo­vod pro­la­zi­la uglav­nom vo­da.

Uko­li­ko ne­ma dr­ve­ća i ve­li­kih pre­pre­ka na dnu, „Ča­čak” mo­že da iz­va­di 900 ku­bi­ka mu­lja na sat, i ta­ko stva­ra pro­stor u je­ze­ru za pri­hvat vi­ška vo­de ko­ja no­vi­jih go­di­na če­sto pre­ti, le­te­ći po­vrh za­su­tog je­ze­ra, i pla­vi Ča­čak, Kra­lje­vo, Kru­še­vac.

– Ova aku­mu­la­ci­ja ima ve­o­ma str­me oba­le pa mulj ne mo­že­mo da od­la­že­mo tu, od­mah po­red vo­de, što stva­ra do­dat­ne pro­ble­me, ali uz sa­rad­nju sa grad­skim ru­ko­vod­stvom na­ći će se re­še­nje. Na­u­mio sam ina­če da naj­pre oči­sti­mo sta­ru grad­sku pla­žu, a da­na­šnji Ča­ča­ni ne zna­ju da je to pro­stor u bli­zi­ni spla­va „Lan­ter­na”, za­tim pri­o­ba­lja sred­njo­ve­kov­nih ma­na­sti­ra Ni­ko­lje i Jo­va­nje na le­voj stra­ni re­ke. Za­do­vo­ljan sam što ima­mo po­dr­šku grad­skog ru­ko­vod­stva, jer ovo je iz­u­zet­no ve­li­ki, va­žan po­du­hvat.

Vla­sni­ci pri­o­bal­nih ko­li­ba i ku­ći­ca od Me­đu­vrš­ja pa uz­vod­no do Ov­čar Ba­nje re­dom mo­le Ne­delj­ko­vi­ća da oči­sti ta­log is­pred nji­ho­vih vi­ken­di­ca. Ali, ujed­no i on mo­li njih

Ne­delj­ko­vić po­se­du­je po­dat­ke o sa­dr­ža­ju je­zer­skog mu­lja, i oni sve­do­če da su sa­mo dva ele­men­ta na gor­njoj gra­ni­ci kon­cen­tra­ci­je (man­gan i hrom) pa de­po­no­va­nje ta­kvog ta­lo­ga na oba­li ne mo­že uči­ni­ti no­ve šte­te okru­že­nju, ne­go što već mo­ra­ju da pre­tr­pe je­ze­r­ske ri­be, a ima ih 18 vr­sta.

Du­šan Ne­delj­ko­vić je svo­je pred­u­ze­će osno­vao 1990. go­di­ne, da­nas po­se­du­je ve­li­ku flo­tu ka­mi­o­na za me­đu­na­rod­ni tran­sport sa se­di­štem u Čač­ku. Politika, Gvozden Otašević