Na današnji dan NATO je ubio malenu Milicu Rakić

Milica Rakić je rođena u zoru 9. januara 1996 godine. Ubijena je 17. aprila 1999, u svom kupatilu, u Ulici Dimitrija Lazareva Raše, Batajnica. Geleri NATO bombe rasparčali su prozor, pokidali zavesu... Milica je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san. Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa je njenu lutku smestio u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak. Eksplozija je bila nagla i snažna. I, posle se ništa nije čulo. Osim vriska njenog oca Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio... nije se pomirio da je već umrla. Ispustila je svoju anđeosku dušu, bez reči, u naručju u kome je najlepše spavala i sanjala. Batajničko groblje bilo je toga dana tesno za svu tugu. I cela Batajnica tesna. I Beograd. I Srbija. Na beli neveliki kovčeg ukopnici su spustili svesku u kojoj je Milica crtala svoje lale. Spustili su i bojice. I lutku koju je volela. Svi su verovali da se anđeli i u raju igraju. I tamo, gore, docrtavaju svoje započete crteže. Spomenik devojčici Milici Rakić stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Bista Milici Rakić postavljena je treći put na spomenik deci žrtvama nastradalim u NATO bombardovanju, jer je dva puta bila meta vandala. Srpska Pavoslavna Crkva je pokrenula inicijativu da se Milica Rakić kanonizuje, što znači da će biti proglašena za sveca. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi na samom jugu Republike Srpske, kod Trebinja, napravljena je freska sa likom Milice Rakić, a prave se i ikone. Na fresci piše: ''Sv.n.muč. od NATO. Milica dete''. NATO je 24. 3. 1999. godine u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.