Do političkih poena preko bolesne dece

Kada je neko vođen mržnjom on ne preza ni od čega. Pa ni od toga da bolesnu decu iskoristi za napad na nekoga sa kim ima lični sukob. Mada to nije nikakva novost za Pavla Jelesijevića i njegovu fejsbuk stranicu Dnevna doza ispodprosečnog Čačanina. Đilasov sadašnji aktivista i dugogodišnji član SNS-a, prozvao je narodnog poslanika Marka Parezanovića da nije glasao za Zakon o lečenju bolesne dece koji je predložila Marinika Tepić. Jelesijević je ovu aktuelnu i tešku temu iskoristio za lični obračun sa Parezanovićem za koga smatra da stoji iza našeg portala. Jelesijević je besan jer je naš portal objavio njegove fotografije sa političkuh skupova Dragana Đilasa, a objavili smo i informaciju da je Jelesijević 9 godina bio član i aktivista SNS-a.

Umesto što se grlio sa multimilionerom Đilasom, mogao je i njega da pita zašto za 12 godina vlasti nisu rešili ovo pitanje nego sada kada su u opoziciji pokazuju veliku brigu o deci. Svakako je Đilas imao više mogućnosti da na to utiče nego Parezanović. Krajem prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je podatke o lečenju bolesne dece i tom prilikom komentarisao napade opozicije.

On je izneo podatak da je 2009. godine preko RFZO na lečenje u inostranstvo upućeno 98 mališana, 2010. godine - 116, a 2012. - 45, dok je, ističe, 2016. godine na lečenje upućeno 563 dece, 2017. - 614, a 2018. godine - 632 mališana. Napomenuo je da je od 2009. do 2013. ukupno je o trošku države upućeno na lečenje 1.492 građanina Srbije, a da je od 2014. do 2018. godine lečeno ukupno 3.924 pacijenta. Treba dodati da je tokom 2019. i 2020. godine o trošku države lečeno je još oko 1000 pacijenata.

- Još je važnije, ako dodate da je za lečenje dece obolele od retkih bolesti, država od 2012. godine izdvojila sedam milijardi, odnosno 60 miliona evra. A do 2012. je izdvojeno - nula dinara. Za njih deca sa retkim bolestima nisu ni postojala, a sad još drže pridike, rekao je tada Vučić.

Možemo polemisati da li je ovo dovoljno, da li uopšte treba skupljati novac SMS akcijama, da li su Srbiji potrebna bolja rešenja. Ali lični napadi preko bolesne dece i to od strane onih koji za taj problem nisu bili zainteresovani dok su bili na vlasti, krajnje su nepristojni.

Da se Jelesijević vodi isključivo ličnom netrpeljivošću prema dojučerašnjim saborcima govori i nemaštovit pokušaj da narodnog poslanika predstavi kao osobu koja se hrani i puni rezervoar o trošku države, iako na to nijedan poslanik nema pravo.

Umesto što neinteligentnim lažima blati sugrađane mogao je pitati nove političke saborce zašto uzimaju poslaničku platu iako više nisu poslanici ili zašto su podizali plate i dok su bojkotovali narodnu skupštinu.

No, sva ova pitanja i politička prepucavanja nisu bitna, koliko je bitno da svi ukucamo 858 i pošaljemo SMS na 3030. Da Anika živi!