Najviše otpornih na virus korona u Srbiji je među mlađima od 19 godina. Iako su oni retko evidentirani kao zaraženi i oboleli, pokazalo se da gotovo svaki treći (31,8 odsto) u ovoj uzrasnoj grupi ima IgG antitela, odnosno prirodno stečen imunitet tako što su bili zaraženi koronom.

Kad se posmatra ukupna populacija od SARS-CoV-2, zvanično su najzaštićeniji stanovnici Kragujevca, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca… Činjenica da gotovo svaki peti (23,1 odsto) u ovim krajevima ima antitela koja ga štite od virusa kovid 19, na posredan način pokazuje da je u drugom talasu epidemije korona zvanično najjače „udarala“ u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

To su pokazali rezultati druge Nacionalne studije seroprevalencije SARS-CoV-2, koja je započeta 26. juna, u koje su „Novosti“ imale uvid. Znanično, nalazi ove studije koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa Institutom za primenu nuklearne energije (INEP), tek će biti objavljeni.

Profesor Tatjana Pekmezović, upravnik Instituta za epidemiologiju, „Novostima“ je juče potvrdila samo da je studija završena, i da će vrlo brzo rezultati biti publikovani.

Kako „Novosti“ saznaju, na osnovu izveštaja studijskog tima Instituta za epidemiologiju, na kovid 19 pre ovog, dosad najjačeg, trećeg talasa epidemije, imunitet na virus korona steklo je 20,7 odsto stanovništva. To je utvrđeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 domaćinstava, odnosno ukupno 2.500 ispitanika.

Posle Šumadije i Zapadne Srbije (23,1 odsto), po imnunitetu prednjače južna i istočna Srbija sa 21,8 odsto otpornih, i Vojvodina sa 18,8 odsto, dok je Beograd, iako je jedno od najvećih žarišta od početka epidemije, naročito u ovom trećem talasu, tek na četvrtom mestu sa 16,9 odsto onih koji su razvili prirodni imunitet.

Drugom studijom pokazano je da je stečeni imunitet na virus korona gotovo jednak kod muškaraca (20,6 odsto) i kod žena (20,8 odsto), za razliku od prve stidije seroprevalencija SARS-CoV-2, gde je zaštićenih bilo više u muškoj populaciji (8,1 odsto), nego u ženskoj (5 odsto).

U prvoj studiji rađenoj tokom prvog talasa epidemije ustanovljeno je da imunitet ima 6,4 odsto stanovništva, ali istraživači su naveli da rezultati iz prve i druge studije ne mogu da se sabiraju. Kao razlog naveli su činjenicu da se ne zna koliko imunitet posle infekcije traje.

Ipak, ako se pridodaju saznanja do kojih su došli istraživači INEP – da većina obolelih u prvom talasu još ima IgG antitela, možda bi i moglo da se zaključi da je približno četvrtina stanovnika Srbije, pre trećeg talasa epidemije, stekla imunitet na koronu. To je još daleko od kolektivnog bedema, jer da bi se zaustavilo širenje virusa trebalo bi da bar 60-70 odsto stanovništva prirodnim putem ili vakcinacijom razvije otpornost na koronu. Ali pokazuje da smo svakako bliži tom cilju nego što se može zaključiti na osnovu zvanično evidentiranih 121.120 na osnovu PCR testova od pojave prvog slučaja kovida u Srbiji.

Od početnih saznanja da imunitet posle preležane kovid infekcije traje bar tri meseca, došlo se do zaključaka da nas IgG antitela, ipak, duže štite. To, za „Novosti“, potvrđuje i doktorka Marija Gnjatović, istraživač u Institutu za primenu niklearne energije (INEP).

– Od početka epidemije testirali smo više od 25.000 ljudi, od kojih 1.000 pratimo u okviru studije i pokazalo se da većina obolelih od kovida tokom marta još ima antiteta – objašnjava dr Gnjatović.

– Kod nekih dođe do manjeg pada nivoa IgG antitela, a kod nekih i do povećanja. Juče je ovde bila žena koja je bolovala u martu i njen nivo antitela je isti kao kada je ustanovljeno da je razvila imunitet posle infekcije. Ako prirodno stečen imunitet traje u većini slučajeva evo već sedam meseci, i to bez značajnog pada IgG tela, nemamo razloga da ne verujemo da će ti ljudi od kovida 19 biti zaštićeni bar godinu dana – navodi ona.

Doktorka Gnjatović, ipak, kaže da ima i onih kod koji se imunitet izgubi, i da je to uglavnom slučaj kod osoba koje su imale asimptomatsku formu kovida ili veoma blagu kliničku sliku.

– Nije čak pravilo ni da je imunitet nestao kod svih koji su i ne znajući preležali virus ili vrlo lako prebrodili kovid. Naprotiv, reč je o manjem broju slučajeva, ali i oni imaju druge imunološke memorijske ćelije koje će ih u nekoj meri štititi ako ponovo dođu u kontakt sa virusom – objašnjava dr Gnjatović.

U praksi ima slučajeva da se IgM tela, koja pokazuju akutnu infekciju, otkrivaju i kod onih koji su preležali kovid. Doktorka Gnjatović, međutim, kaže da to nije za brigu, jer te osobe ne razvijaju kliničku sliku kovida, bar ne težu, i nisu infektivne za okolinu.

– Virus ostaje u telu mesecima posle infekcije i negativan PCR test posle lečenja ne znači da delovi virusa nisu ostali u organizmu, IgM reinfekcije su retke, ali niko ne može da tvrdi da su i nemoguće. U većini slučajeva je to, ipak, „drugi kovid“, odnosno reaktivacija ranije unetog virusa u telo. Organizam tih osoba se, iako se uoče IgM tela, sam izbori sa virusom, ne dođe do njegovog razmnožavanja, pa ga nema u nosu i ždrelu, i one nisu infektivne po okolinu – objašnjava dr Gnjatović

1 KOMENTAR

Leave a Reply to milan Odustani od odgovora

Please enter your comment!
Please enter your name here