Ovako Đorđevići iz sela Gornja Tranava kod Topole suše najbolje srpske šljive (FOTO)

Topola – Iako je korona virus desetkovao pojedine sektore, poljoprivreda je u teškoj 2020. godini doživela svoj procvat. Izvoz sušene šljive iz Srbije za 1,3 miliona evra je veći nego u 2019. i iznosio je osam miliona evra.

Perspektivu u proizvodnji, a zatim sušenju šljiva videla je i porodica Đorđević iz sela Gornja Trnava kod Topole i kako kažu, to im je siguran izvor prihoda.  

„Suva šljiva se pakuje u ambalažu od pet, deset kilograma ili manje, zavisno od potražnje, prodajemo na kvantašu uglavnom. Cena je solidna, nalazimo se u tome. Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali interesovanje za suvu šljivu proširilo se i na rusko tržište,  što nama prerađivačima dodatno donosi sigurniji i bolji plasman“, rekao je za RINU, Marko Đorđević.

Đorđevići pod šljivom imaju osam hektara, polovinu roda prodaju u svežem a ostatak u sušenom stanju. Najbolja se pokazala sorta stenlej, jer ima dosta šećera. Kako se posao razvijao, proširili su svoje kapacitete i napravili hladnjaču od pet tona.

„Morali smo da se suprotstavimo tržištu, koje je sve zahtevnije, sveža šljiva ne može da nam donese zaradu, tek smo tu negde da pokrijemo deo uloženog, dok sušena šljiva ima solidnu cenu. Zaokružili smo proizvodnju na našem imanju i zadovoljni smo, jer od našeg rada živi naša petočlana porodica“, izjavio je Slobodan Đurđević.

Proces sušenja šljive traje od 24 do 28 sati, suši se na toplom vazduhu i struji, temperatura sušenja je do 80 stepeni.

„Naporan je posao jer se mora voditi računa o svakom detalju, šljiva ne sme da se presuši, to je skupa roba, moraš  biti jako odgovoran. Kad počne da se suši dežura se dok se ne završi. Dobra drva i dobra volja i šljiva mora da valja“, rekao je Marko.

U proces prerade šljive na porodičnom imanju su uključeni svi, a Slobodanovi naslednici, sinovi Marko i Ivan odlučili su da ostanu na imanju i žive upravo od poljoprivrede.

RINA