Foto: Mediaportal
Petak jutro.... hladno je i tmurno.... ništa ne bi bilo neobično da nije avgust... kraj avgusta, ali vreme se bez upozorenja surovo promenilo... no… vreme nije nešto što može da ometa i remeti jednu avanturu.... Par krpica spakovanih (topijih u skladu sa vremenskim prilikama) iiiii.... put pod noge...
Ovaj put odlučujemo se za avanturu na Zlatiboru.....
Hmmmm.... pfff.... Zlatibor.... toliko puta viđeno, dosadno.... previše urbano.... samo su neki od komentara, kada se čuje ime naše zlatne planine....
Međutim, sledi malo drugačija priča.... Naime, posle par redova posvećenih opštim karakteristikama i putu ka ovoj lepotici, vodimo vas u malo drugačiji pustolov po Zlatiboru.
Zlatibor je planina i park prirode koji se prostire na površini od oko 1000 metara. Dugačak je 55 i širok čak do 20km. Najviši vrh je Tornik koji se nalazi na nadmorskoj visi od 1946 metara. Zlatibor se nalazi na pola puta od Beograda do Crnogorskog i Dubrovačkog primorja, što, koliko može da mu bude prednost, toliko je sa druge strane i mana jer je saobraćaj veoma visokog inteziteta. Međutim, olakšavajuća okolnost je ta da je relativno skoro završena rekonstrukcija većeg dela te trase, pa je putna infrastruktura odličnog kvaliteta.
Ovaj put se upućujemo u naselje Gajevi. Ovo naselje nalazi se svega na 4 kilometra od centra Zlatibora. Veoma dobro je obeleženo i ne postoji mogućnost da zalutate, ako se ka njemu zaputite.
A kada tamo stignete, čeka vas pravi raj. Naselje je smešteno na obroncima planine, pruža mir i pravu zelenu oazu... gustina naseljenosti je mala, tako da svi koji vole tišinu, mir, privatnost i neku drugu, manje urbanu stranu ove planine neće se pokajati ako svoj smeštaj nađu baš u ovom naselju. I pored male koncentracije, vikendica je sasvim dovoljno, ima poneki bar, čak i mali hotel.
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Naš smeštaj bio je poslednja kućica u naselju, tik ispod brda. U želji da se lepota zelenih pašnjaka doživi pod nogama, u raskošnim mirisima i svom punom sjaju, odmah smo se zaputili u šetnju. Usponom smo krenuli ka vrhovu Konjoder koji se nalazi na 1136 metara nadmorske visine. Staza je neobeležena i u skladu sa fizičkim/kondicionim mogućnostima može biti više ili manje zahtevna, zavisno koliko strmim delom idete. Na vrh se stiže prosečno za 40-ak minuta. I da... pogled je nestvaran...
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
U vencu koji se nastavlja na Konjuder nalaze se vrhovi Čigotica i Čuker, oni su nešto viši od Konjudera, ali s obzirom da u trenutku kada smo se mi našli na Konjuderu je bila veoma gusta magla u tom predelu, odlučili smo se da šetnju nastavimo u drugom smeru.
Foto: Mediaportal
Uputili smo se laganijom stazom ka Memorijalnom spomeniku na Šumatnom brdu. Šetnja je pogodna za lica svih kategorija, a staza je nestvarna. Pogled seže čak i do Torničkog jezera.
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Društvo na jednom delu puta su nam pravili i divlji konji. Njihovoj gracilnosti smo se ipak izdaleka divili, pošto nismo bili sigurni koliko su druželjubivi. Nakon onekih 6-7 kilometara smo stigli do Spomen obeliska streljanim partizanskim ranjenicima na Kraljevim vodama i Palisadu 1941. godine.
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Na samom spomeniku zatekli su nas ispisani stihovi Vaska Pope: "Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu". Uz sam spomenik postoji kafić u kom smo se uz predivan pogled I topao čaj malo zgrejali…. da zgrejali…… s obzirom da je spomenik na čistini, društvo nam je pravio jak vetar, koji na svega 15ak stepeni nije baš najpoželjniji saputnik, ali…. Nismo se žalili….
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Nakon kratkog predaha krenuli smo stazom ka centru Gajeva. Zeleni tepih svakim korakom je ispuštao opojne mirise. Tako opijeni I izgubljeni u bezbrojim nijansama zalene I zlatne boje, veoma brzo smo stigli u centar naselja. S obzirom da smo prešli skoro 11 kilometara, stomaci su signalizirali. Naš izbor bila je lokalna Krčma Gaj čija terasa gleda na vrhove na koje smo se peli sa jedne, kao I na spomenik sa druge strane. Posle tople čorbice od zelja, kojom smo se gostili I koju zbog punoće ukusa svima toplo preporučujem uputili smo se u smeštaj, do kog nas je čekalo još par kilometara lagane šetnje. U povratku ka smeštaju uživali smo uz maestralne tonove sitne kiše koja nam je pravila društvo. Naša avantura završena je uz mio zvuk pucketanja dveta u kaminu, koji smo podložili…. Mogu vam reći avgustovska vatra najlepše greje….
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
Foto: Mediaportal
I vama želimo lep odomor do naše zajedničke naredne pustolovine.
K.J.
Poštovani, ne bih da kvarim lep tekst i još lepše slike, ali.. Moguće je da ste u žurbi, vernom sučesniku novinarske profesije, učinili nekoliko propusta na koje ukazujem; - površina Zlaibora može biti iskazana samo u kvadratnim kilometrima, sve drugo je netačno; - najviši vrh Zlatibora je Bandera, ne Tornik, čija je nadmorska visina 1.496 metara; - u tekstu pomenuto jezero se zove Ribničko, i samo tako. Najzad, ima na Zlatiboru još lepih predela poput Gajeva, koji su istinski prirodne lepote, pa predlažem da i njih posetite, Hvala što nam na ovakav način prezentujete lepote Srbije!
Đorđe Lazić, Beograd
22.01.2022 16:08