Mrčajevci: kupus ne ide bez nogice

Mrčajevci – Šta bi dobar majstor stavio u zemljani lonac obložen iznutra mašću i seo da ga podlaže satima.
- Svinjsko meso, pa junetina, suva rebra, suva slanina, između svakog reda po sloj kiselog kupusa, jedna svinjska suva nogica, biber u zrnu, lorber, crni luk, suva crvena papirka, kesice aleve paprike – priča Mileta Jelić Mićo Mrak, poznati srpski šatradžija koji je godinama gostio namernike na „Kupusijadi” u Mrčajevcima.

Kako stoje stvari u predvečerje 18. kupusne slave u najčuvenijem selu Šumadije? Ima 2.800 duša i 30 stalnih kafana i krčmi a u danima priredbe broj stolica i gostiju umnože se ko zna koliko puta.
Krčmari su se već razleteli da bi podgrejali lonce a vrednim seljacima ova sušna godina došla je, što bi rekli domoroci u dolini Zapadne Morave, kao „kec na jedanaest”.

Kilogram svežeg kupusa ovih dana plaćao sam 70 ili 80 dinara, a kiseli košta 120 i više. Videćemo šta će da bude do kraja sedmice – pripoveda jedan od najpoznatijih ugostitelja na ovoj šumadijskoj sredokraći Čačka i Kraljeva, a samo nešto više udaljen je Kragujevac.

Zato priređivač ovog velikog narodnog sabora, Javna ustanova „Turistička organizacija Čačka”, očekuje izuzetnu posetu, a obećavaju da će svakog gosta dočekati izvorna narodna pesma i naša kola, a baškarenje u krčmama i pod šatrama podrazumeva se.
Profesor dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je donedavno predavao na Agronomskom u Čačku, navodi u svojoj opširnoj studiji da se Turskim popisom iz 1578. prvi put u našoj povesti pominje proizvodnja kupusa u Futogu. U Srbiji danas ovo povrće gaji se na oko 20.000 hektara, a prosečan prinos je 40 kilograma po glavi našeg stanovnika.
Ako gosti 18. „Kupusijade” budu slistili sve što im se priprema, moravski zečevi moraće, u dolazećoj jeseni, da pređu na neku zaostalu šargarepu ili drugo povrće.

PR tekst